Православни верници сутра обележавају празник преноса моштију Светог Георгија, дан који је у народу познат као Ђурђиц.
Ђурђиц је хришћански и народни празник који се прославља 16. новембра (3. новембра по старом календару), чиме се обележава успомена на пренос моштију Светог Георгија и обновљење његовог храма у ком је положено његово тело. У народу је овај празник познат и као Мали Ђурђевдан.
Ђурђиц је уједно и једна од најчешћих слава српских породица.
Празник Ђурђиц хришћанска црква обележава у спомен преноса моштију светог Георгија из Никомидије у Лиду Палестинску, што је било испуњење његове последње жеље.
У време цара Константина (306—337), хришћани су сазидали храм светом Георгију у Лиди Палестинској. Приликом освећења тог храма, пренете су и у њему сахрањене мошти светог Георгија. Тај храм је више пута био рушен и обнављан. По црквеном учењу, на овај дан је и обновљен храм Светог великомученика Георгија у Лиди.
Светог Георгија црква помиње као великомученика и борца за хришћанство. Свети Георгије, који је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру, погубљен је 303. године.
Проповедао је новозаветну веру и, по предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство.
Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.
Свети Георгије се на иконама најчешће представља на коњу, у војводском оделу, како убија аждају. На иконама за празник Ђурђиц, се представља као „пешак“: без коња, у стојећем ставу и са копљем или мачем у руци.
