Љубитељи позоришне уметности на овогодишњем фестивалу Првоизведених представа ПИП, који се одржава у новембру, имаће прилику да погледају разноврстан репертоар, а међу режисерима појавиће се и овде често виђен Кокан Младеновић.
Он је режирао комад „Последње девојчицеˮ, у извођењу позоришта „Костолањи Дежеˮ из Суботице. Текст за представу је написала Маја Пелевић, која је објаснила да је настао управо из једног разговора са Младеновићем на почетку пандемије вируса ковид-19, када су сасвим случајно наишли на врло потресан призор из клинике за вештачку оплодњу и сурогат родитељство у Украјини.
‒ То је била слика беба у колевкама које се налазе у тој клиници, а које су настале од сурогат мајки и које треба да ‘преузму’ њихови родитељи. Обраћао се директор, који је рекао да због локдауна родитељи, који су углавном богати парови из Западне Европе и Америке, не могу да дођу по своје бебе. Није баш рекао робу, али је на тај начин третирао ту децу и та слика је нама била полазиште за писање овог комада ‒ објаснила је Пелевић.
Овај комад биће изведен на мађарском језику, али ће бити титлован на српски.
Зрењанинско Народно позориште „Тоша Јовановићˮ, Алексинчанима представиће се комадом „Дечко из последње клупеˮ рађеном по тексту савременог шпанског писца Хуана Мајорге, а у режији Тијане Васић.
Комад се бави одговорношћу и етиком појединца, нарастајућим феноменом губитка приватности и задирањем у туђи живот. У представи играју Даниел Ковачевић, Сања Радишић, Никола Мијатовић, Дејан Карлечик, Милан Колак и Наташа Илин.
Представа „Флекеˮ, коју је по тексту Тијане Грумић у Краљевачком позоришту режирао Југ Ђорђевић, биће на овогодишњем репертоару ПИП. Комад говори о одрастању кроз које се провлаче лични емотивни губици. Иако је у центру приче смрт и одлазак драгих и блиских, представа поседује необичну ведрину. У маниру Југа Ђорђевића, представа бежи од уобичајених ‘емотивних патоса’ и трага за разлогом сваког доласка у наш живот, као и оним што у нама остане када неко драг из нашег живота оде.
У представи играју: Александра Аризановић, Драгана Варагић, Горица Динуловић и Зоран Церовина.
На фестивалу би требало да се појави и нова драма Сташе Бајац, „Ова ће бити иста”, коју је у Атељеу 212 режирао Иван Вуковић. Ова драма је духовита и болна, и за протагонисте има мушкарце и својеврсна је мушка верзија њене претходне драме. Насилно, патријархално друштво овога пута је посматрано из перспективе Игора, Милоша и Душана, кроз њихове експлицитне погледе на свет у коме живе, доживљаје сопствених позиција у том свету и перцепције жена са којима се повезују. У представи играју Урош Јаковљевић, Дејан Дедић и Иван Михаиловић.
У такмичарском делу нас очекује и представа „Љубав се носи у триˮ по тексту Милене Богавац, и у режији Јелене Богавац, а у извођењу Пулс театра Лазаревац.
‒ „Љубав се носи у триˮ је комад о генерацијском очају и страху од неуспеха, као основној мотивацији за све наше поступке. Тај страх смо годинама успешно прекривали шминком, давили у алкохолу, скривали у мраку клубова, губили у гужви, сатирали порнографијом, шверцовали га иза великих речи, правећи се да је нешто више од страха ‒ каже Милена Богавац, ауторка текста.
Играју: Маја Јовановић, Михаела Стаменковић, Ана Ћук, Боба Стојимировић, Јован Здравковић, Угљеша Спасојевић и Предраг Васић/Данило Петровић.
Као представа која ће се играти у част награђених најављена је „Ноћ у кући господина Колакаˮ, у копродукцији Културног центра Инђија, Центра за културу Стара Пазова и продукцијске куће Југоарт из Београда, а улоге тумаче Владимир Керкез, Бода Нинковић и Ирфан Менсур, који је и редитељ комада.
„Ноћ у кући господина Колакаˮ рађена је према тексту Владимира Ђорђевића, а комад је , како сам писац каже, прича о три антихероја, после којег мушкарцима није удобно, а женама је све јасно.
‒ Ми јесмо лузери у овој представи, зато што се све ради око једне жене, све се чини због једне жене, то је моја ћерка која се не појављује на сцени. Она је врло популарна поп-певачица, и имала је мужа који је од ње био старији 30 година, да извинете, то је Бода Нинковић, и има тренутно једног човека с којим живи и којег је исто шутнула јер јој не треба… Схватила је да није њен ниво, то је Владимир Керкез, и остаје отац. Ја сам тај Колак, којег је такође шутнула ‒ испричао је Ирфан Менсур једном приликом гостујући на телевизији. Он је том приликом још и казао да мисли да су жене те које „бирају наше животе, и које управљају нашим животимаˮ.
Очито да се овогодишњи селектор алексиначког фестивала ПИП Горан Ибрајтер одлучио за животне теме које муче савременог човека и друштво у коме живи, али и о финансијским средствима која су била на располагању Фестивалу. То његово опредељење подржали су и чланови Фестивалског одбора на данашњој седници.
