Празник Мала Госпојина обележава се сваке године 21. септембра у знак рођења Пресвете Богородице. Овим празником завршава се период Међудневнице који је трајао од Велике Госпојине 28. августа, односно дани када се препоручује брање лековитих биљака према обичају наших предака.
Према предању, Богородични родитељи, Свети Јоаким и Ана дуго нису могли да имају деце, а онда им се након година молитви и веровања да ће се остварити као родитељи, јавио Архангел Гаврлио који је наговестио рођење Богородице.
Још од треће године Богородица је проводила детињство у храму, у молитвама, читању светих књига и богослужењима. Још један важан Богородичин празник јесу Благовести, дан када се према предању јавио Архангел Гаврило Богородици и рекао јој да ће родити месију, Господа Исуса Христа. Након Христовог вазнесења, Богородица је живела тако што је ширила хришћанство и помагала болеснима и сиромашнима.
Мала Госпојина се од давнина прославља као празник радости и среће, дан који неке породице у Србији прослављају и као крсну славу.
Стари обичај је такође дана овај дан не треба обављати тешке физичке послове, као и да не треба започињати нови посао. То је зато да би људи имали времена да се на празник посвете својој души, миру, молитви, љубави.
Постојало је веровање да уколико је на празник Мале Госпојине ведро небо, Сунце ће нас грејати целе године. Некада су се широм Србије, у мањим местима, организовала славља, вашари, дружења, а нека места су до данас задржала тај обичај. Верује се и да је празник дивна прилика за венчање, па многи парови баш 21. септембра и заказују венчања, у вери да ће им то донети додатан благослов за њихову љубав.
Мала Госпојина је празник за који верници припремају посну трпезу уколико се обележава у среду или петак, па је 2022. године на овај дан установљен пост.
