U Art galeriji Centra za kulturu i umetnost 21. jula otvorena je izložba Marine Živković, „Moje dvorište-četiri godišnja doba“.
Marina Živković je rođena 1966. godine u Nišu. Završila je srednju umetničku školu „Đorđe Krstić“ u Nišu, smer likovni tehničar dizajna tekstila.
Diplomirala je na Fakultetu umetnosti u Prištini, u klasi prof. Hilmije Ćatovića. Član je ULUS-a.
Učestvovala je na više kolektivnih izložbi i likovnih kolonija. Ovo je njena sedma samostalna izložba.
„Moje dvorište-četiri godišnja doba’’ je izložba koja prati tok vremena koje menja boje, svetlosti, senke i perspektive u životu Marine Živković.
Slike su rezultat ljubavi, dubokog i intimnog razmišljanja o temama kao što su svetlo, okruženje, smirenost, nade i izazovi koje savremeni svet nudi.
Prvi susret posmatrača sa slikama je jednostavan i direktan, prijatan i emotivan. Ovaj intimni projekat krije u sebi složenost svakodnevnice jedne umetnice, koja ponekad veselo, ponekad setno vodi nas, posmatače, kroz smenjivanje godišnjih doba.
Gledano kroz prizmu dešavanja kojima nevoljno prisustvujemo poslednjih godina, vidimo da je odnos čoveka i okoline postao značajniji. Shvatili smo koliko, u doba prisline otuđenosti, okruženi betonskim carstvom, vredi naš kutak prirode.
Bespomoćnost koju smo osetili je doprinela vrednovanju i uvažavanju našeg prostora, možda malog i skromnog, ali jedinog pod
našim direktnim uticajem u haosu života i događaja van naše kontrole.
Ove slike su uvid u oazu mira koji slikarka prenosi na nas i poslednično u naš dom.
Šira publika se može prepoznati u ovom ličnom, intimnom i konceptualno prijemčivom manifestu lepote koja slavi naša dvorišta.
Kroz njene Marinine pejzaže se retko kad mogu naslutiti urbani delovi grada, a ako pogledamo dublje, ovo dvorište izgrađuje imaginarni dijalog sa umetnicom, budeći emocije kroz direktni prikaz, tkajući reference i sugestije kroz sezone koje se smenjuju na platnu, izgrađujući stazu života podložnu promenama.
Bogatstvo prostora koji je okružuje opisan je mekim i nežnim pokretom četkice, koji nikada i u ni jednom trenutku nije agresivan.
Osećaj života, protkan kroz toplu i poetičnu vizuelnu naraciju bajkovitog leta i proleća, nadovezuje se na bogatstvo i intenzitet jeseni i melanholiju hladne zime.
Sugestivni klasični prikaz u subjektivnoj perspektivi i raznolikosti neodoljivo bude želju u meni da tako nešto postoji na zidu mog doma.
Nela Lazarević
