Aleksandar Jovanov, mladić iz sela Taraš pokraj Zrenjanina, zajedno sa svojom verenicom Ninom Rađenović krenuo je na humanitarni put od 18 dana pešačenja kako bi pomogao Srđanu Jovanoviću, malenom dečaku koji boluje od cerebralne paralize i epilepsije.
izvor Alpres
Njih dvoje krenuli su iz Preševa ka Kosjeriću sa ciljem da prikupe sredstva za pomoć u lečenju dečaka Srđana, a za čiju operaciju i ugradnju VNS stimulatora koji bi značajno smanjio učestalost i jačinu epileptičnih napada je potrebno da se prikupi 43.500 evra.
Aleksandrovu odluku da krene u ovu humanitarnu misiju podstakla je vest za koju je saznao na društvenim mrežama. Naime majka malog Srđana organizovala je humanitarni koncert za pomoć svom sinu i još jednom dečaku u Beogradu, ali na kome se nažalost niko nije odazvao i ta priča je krenula da kruži na društvenim mrežama.
− Kada sam čuo za taj slučaj samo sam rekao idemo da pešačimo za njega. Pomoć mu je potrebna. I cela ova šetnja, ideja je da podignemo malo svest ljudima o ovim stvarima, što je jako bitno, jer ima mnogo dece koja su u fondacijama i svaki mesec skoro jedno dete izgubi tu borbu za život – rekao je za naš portal Aleksandar Jovanov. − Prelazimo po 30-40 kilometara dnevno na ovim temperaturama, što je zaista teško. Danas su mi noge skroz izgorele, ali kao što sam rekao neće nas to zaustaviti. Idemo do kraja cilja, da dođemo do Kosjerića, to je poslednja stanica. Šaljite poruke 90 na 2407, jer to je najvažniji cilj i kada nas vidite na putu zastanite, pomozite, dajte nam podršku jer je to nama vetar u leđa – dodao je ovaj mladić.
Na tom osamnaestodnevnom putu jedna od stanica bio je sinoć i Aleksinac, gde su naši sugrađani u centru kod gradske fontane priredili prigodan doček i humanitarni bazar.
− Prvi put sam u Aleksincu, kada sam ranije dolazio do Niša nisam išao ovim putem. Sviđa mi se cela organizacija, jer su jedni od prvih koji su se uključili u samu organizaciju za ovu akciju. Ovaj bazar i ova vrsta akcija zaista doprinosi dosta u toj borbi sa našim ljudima i decom kojima je potrebna pomoć. Tako da hvala im i sigurno ćemo ponovo da dođemo ovde. Nećemo odustati i idemo do kraja – ispričao nam je Jovanov.
Humanost i požrtvovanje ovih dvoje mladih ljudi zaista izaziva pažnju i iziskuje poštovanje, ali i da zastanemo i zapitamo se da li možemo i mi na neki način nekome da pomognemo. Naše malo nekome može značiti puno.
