У недељу, 19. јуна, чланови Студија глуме Центра за културу и уметност Алексинац извели су јавни час инклузивне радионице „Људи, ово није Италија!“, рађен по мотивима текста „Добро дошли у Холандију“ Емили Перл Kингсли, уз музику Милана Петковића, у режији Младена Милојковића.
Звати га јавни час инклузивне радионице, перформанс, сценска игра, инклузивна представа, игроказ или само приказ, потпуно је неважно за остварење „Људи, ово није Италија!“ који је припремљен по тексту Емили Перл Kингсли „Добро дошли у Холандију“, а који су извели чланови Студија глуме потпомогнути децом са сметњама у развоју.
Једна топла, помало болна, људска, животна прича, преточена у сценски покрет, игру и реч, уз звуке музике, измамљивала је осмехе, усхићење и изазивала „аплауз на отвореној сцени“.
Укратко о садржају и мотивима представе. Америчка списатељица Емили Перл Kингсли имала је сина који је рођен 1974. године са Дауновим синдромом. Њено искуство са сином инспирисало ју је да укључи особе са инвалидитетом у глумачку поставу У улици Сезам, укључујући глумицу која користи инвалидска колица, па и самог сина. Године 1987. написала је „Добро дошли у Холандију“ много пута објављено и преведено дело.
У њему пореди искуство родитеља који сазнају да њихово дете има инвалидитет са ситуацијом као када би путовање на одмор у Италију било преусмерено у Холандију. Прво следи шок, неверица… А онда… „Важно је да те нису одвели на неко ужасно, одвратно, прљаво место, пуно пошасти, глади и болести. То је само друго место. (…) Након што будеш тамо неко време и дођеш до даха, погледаш около… и почињеш да примећујеш да Холандија има ветрењаче. Да Холандија има лале. Холандија чак има и Рембранте…“ Па, иако жалиш за губитком сна о путовању у Италију, почињеш да уживаш у томе. Јер: „Ако проведеш живот жалећи због чињенице да ниси дошао у Италију, можда никада нећеш бити слободан да уживаш у веома посебним, лепим стварима… у Холандији.“
Kористећи разне технике драмског израза, уз свесрдно залагање деце глумаца и помоћ васпитача и наставника који раде са том децом, редитељ је направио разиграну, веселу, забавну представу која на посредан начин сугерише иницијални садржај драмског текста, доводећи до основног закључка да је нешто другачије само због тога што већина има другачији поглед на то. Млади глумци Студија глуме и деца са неким од тешкоћа у развоју веома су озбиљно схватили своје улоге и одиграли их у максималним границама својих способности.
Све у свему, после ове представе постаје јасније зашто кажемо да су деца у колицима, деца која отежано ходају, деца која отежано говоре, слабије виде или слабије чују , ништа дуго до – само деца. Са својим жељама, радостима, са својим смехом или својим плачем.
У представи су играли: Михаил Тусуновић, Нађа и Василија Станковић, Милена, Петра и Огњен Бранковић, Огњен Стојадиновић, Лана Петровић, Јелена Стошић, Миља Маринковић, Јована Маринковић, Алекса Паовић и Дина Нешић.
Редитељ Младен Милојковић, глумац из Ниша, који је и раније сарађивао са алексиначким Студиом глуме и кога се сећамо по Стилским вежбама, каже да се инклузија може дефинисати у две речи: „Сви – све“, упоређујућу децу – глумце са супер јунацима из стрипова. Позориште, каже, има глобалну мисију, поседује универзални језик, није намењено ником посебно, све може бити позориште и сви могу бити позориште. Такав став је, закључује, произашао из његових спознаја кроз студирање глуме,
усавршавања у Барцелони и Вроцлаву и рада у позориштима. Тако и у овој причи, пуној метафора, сви међусобно сарађују и кроз игру граде свој свет.
Директорица Центра за културу и уметност Далиборка Стевановић јавно је захвалила свима који су допринели реализацији овог јавног часа инклузивне радионице и то: иницијаторки представе Тањи Илић, васпитачици у Установи за младе и децу са сметњама у развоју „Христина Маркишић“, Милошу Паовићу, уреднику програма и оснивачу Студија глуме, Теодори Дашић, дефектологу – наставнику ОШ „Смех и суза“, Анити Миловановић, руководиоцу дневног боравка у Установи „Христина Маркишић“ Ивану Поповићу, васпитачу, Миљи Миловановић, наставници музике, композитору Милану Петковићу и редитељу Младену Милојевићу.
Такође, захвалност је изражена колективима Центра за социјални рад, Установи „Христина Маркишић“, Основној школи за образовање деце са сметњама у развоју „Смех и суза“, основним школама „Вожд Kарађорђе“ и „Љупче Николић“, Алексиначкој гимназији и Предшколској установи „Лане“.
Алексиначке новости су уживо преносиле део представе, а атмосферу са сцене можете видети ОВДЕ.
