Иако су за хирурге и тим лекара многе операције „рутинске“, за пацијента који можда први пут улази у тоталну анестезију, то није тако.
извор Курир здравље
Разговарали смо са др Младеном Милошевићем, специјалистом опште хирургије о томе како изгледа припрема за операцију и опоравак, и на шта би пацијенти требало да обрате пажњу.
– Са аспекта младог хирурга, али и некога ко је већ 13 година лекар у операционим салама, могу рећи да свака операција, па и она која спада у тзв. рутинске и коју редовно изводите, ипак сваки пут носи велику одговорност јер је испред вас увек нови пацијент. Заправо, сматрам да једна те иста операција тј. оперативна техника није у потпуности иста код два различита пацијента. Свакако, на хирургу је да увек пружи свој максимум у смислу прецизности извођења одређене операције, међутим један од мојих учитеља је знао да нама млађима често каже: “Увек тежите да операцију изведете што савршеније можете у датим оклоностима, па се надајте да све прође у реду, иако су чак и тада могуће разне компликације. Али, ако је не урадите како би требало, немате чему много да се надате ни ви ни пацијент…”
Како изгледа припрема за операцију?
Од врсте операције која се изводи, тачније органа који се оперише, зависи и преоперативна припрема пацијента.
– Заједничко за све операције, осим за операције у локалној анестезији, је да на дан операције пацијент не сме ништа јести нити пити. Када се нпр. оперише дебело црево, дан пре операције, пацијент пролази припрему чишћења дебелог црева, што је заправо иста припрема као и када се пацијент упућује на преглед дебелог црева тј. колоноскопију.
У постоперативном току, јако је битно нагласити пацијенту све детаље везане за његово понашање, почев од уноса течности и хране, преко неге оперативне ране, па до тога када сме да се бави физичком активношћу.
– Све то наравно зависи од тога којој је операцији пацијент био подвргнут. Рецимо, уколико је урађена операција препонске киле, пацијенту се између осталог саветује и да не диже тежак физички терет, нити да практикује интензиван тренинг у теретани. Уколико је пацијент имао операцију хемороида, саветује се повећан унос влакана и течности после операције, како би столица била мекша. Свакако, увек је неопходан индивидуалан приступ, посветити пуну пажњу пацијенту и пре и после операције, јер само тако можете очекивати да све прође у најбољем реду.
Доктор Милошевић напомиње да ретко користи израз “рутинска” операција у својој пракси, јер је ипак у питању много више од обичне рутине.
– Можда и јесте понекад рутина за хируршки тим и медицинско особље у операционој сали, али није, нити може бити рутина са аспекта пацијента, имајући у виду да добар број пацијената није имао раније неку операцију, посебно не у општој анестезији, што често има и велики психолошки утицај на пацијента, посебно осећај страха и стрепње, што је и очекивано. Будући да се бавим и ургентном хирургијом, када често минути могу бити пресудни у спашавању живота неке особе, могу рећи да сви ми који смо и у таквој хирургији, носимо у себи стално извесну дозу адреналина, увек смо некако на опрезу, научимо временом да брзо размишљамо, да доносимо праве одлуке у критичним ситуацијама, што није увек лако.
С друге стане, када су у питању такозване “хладне” операције, напомиње наш саговорник, онда можемо рећи да је то мање стресна ситуација и за хирурга и за пацијента.
– У обе ситуације, увек се максимално трудим да свом пацијенту и његовој породици нагласим каква је операција у плану, какав је опоравак, али говорим и о могућим компликацијама одређене операције. Наравно, када изводите “хладну” операцију имате много више времена да попричате са пацијентом, да му одговорите на сва питања и недоумице. С друге стране, у ургентној хирургији углавном немате тај „комфор“ јер морате помоћи пацијенту у што краћем временском интервалу.
Доктор истиче да је важно да хирург увек саслуша пацијента пре операције уколико је то потребно, без обзира колико времена има на располагању.
– Мислим да је то јако битно, јер се тако ствара посебна конекција између хирурга и пацијента, која се пре свега базира на поверењу. Узајамно разумевање и поверење су круцијалне у том односу између хирурга и пацијента.
Питања пацијената су углавном везана за преоперативну препрему и за њихов опоравак после операције.
– Наравно, пацијент пре операције пролази све неопходне специјалистичке прегледе – углавном су то преглед интернисте (кардиолога) и пнеумофизиолога, уз наравно лабораторијске претраге и скрининг хемостазе, који су неопходни. Након тога пацијент одлази на преглед анестезиологу и напослетку следи операција.
