Српска православна црква прославиће данас Светог Василија Острошког, светитеља и чудотворца, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог у Црној Гори, који је место ходочашћа за вернике свих религија. Острошка испосница је, верује се, место исцељења и спасења од болести и недаћа.
Према предању, свети Василије Острошки рођен је 28. децембра 1610. године у Херцеговини, у селу Мркоњци, у Поповом пољу. Пуно световно име и презиме било му је Стојан Јовановић. Родивши се у веома побожној породици, окренут посту и молитви још од најранијих дана, прву школу хришћанске врлине изучио је баш у свом дому.
Боравећи у манастиру Тврдош, у требињском крају, љубав према посту и молитви крунисана је чином замонашења приликом којег је добио име под којим ће бити познат – Василије. Име је одабрао како би се у свом духовном животу који га је очекивао угледао на живот и подвиге јерарха Василија Великог.
Његов живот био је у сталној опасности од Турака. Био је прогоњен, клеветан и од милитантних римокатоличких мисионара. Био је свргаван са митрополитског престола у Требињу од стране лажног епископа унијате Саватија 1641. године.
Свети Василије Острошки умро је 1671. године у својој ћелиј изнад Острошке испоснице. Тело светог Василија монаси су сахранили испод црквице Светог Ваведења Мајке Божије. Слава овог пустињака у народу је већ била довољно велика да би Турци одмах по његовој смрти пронашли његове кости и спалили их на ломачи .
По предању, седам година након његове смрти, проигуману Жупског манастира у сан је дошао управо владика Василије са речима да га ископа из земље. Проигуману нису веровали. Тек када је трећи пут дошавши му у сан оставио ватрене трагове по његовом челу, калуђери су узели мотике и лопате те су након седам дана проведених у испосништву и молитви отишли на место где је владика Василије био закопан. Његово очувано тело извађено је из земље и пренесено у Горњи манастир где се и данас налази, а током немирне историје светитељеве кости нису имале мира те су често скриване и премештане. Први пут испод манастира крај реке Зете, други пут у цркву Пресвете Богородице покрај моштију Светог Петра Цетињског. У пролеће исте године мошти су враћене у манастир Острог, али су убрзо опет скривене на Цетињу.
Године 1878. великом свечаношћу обележено је враћање моштију у Острог, а тада је ковчег носио црногорски књаз Никола.
Данас његово свето тело у целости почива у Острошкој испосници неподложно закону труљења, а чињеница о непропадности тела овог великог светитеља представља феномен за себе који хришћани називају чудом.
Име Светог Василија Острошког изазива толико поштовања међу верницима, нарочито у Црној Гори, да се не изговара у седећем положају, већ се обавезно устане, уз благи наклон прекрсти и изговори чувено: „Слава му и Милост“.
(Захваљујемо Хаџи Ненаду Поповићу на уступљеним фотографијама).
