У просторијама Библиотеке „Вук Караџић” синоћ је одржано ауторско вече професора др Миливоја Р. Јовановића, некадашњег овдашњег професора и професора на Филозофском факултету у Нишу. Овом приликом представљене су две његове последње књиге, „Књижевни изазови”, зборник од двадесет и два огледа, есеја и научно-истраживачких радова и збирка поезије „Одрон”.
извор Алпрес

О овим делима говорили су критичари, др Велибор Лазаревић, књижевник и публициста, и песник Верољуб Вукашиновић. Модератор разговора, уједно и домаћин, био је Синиша Голубовић, библиотекар-саветник.
Књиге о којима се синоћ чуло на неки начин су две стране стваралаштва професора Јовановића. Једна (Књижевни изазови) је књижевно-есеистичка, критичко-есеистичка, где се аутор дотакао националних тема и неких националних појава, док је друга (Одрон) збирка поезије којa je делом посвећенa и његовој покојној супрузи.

− То је морам да признам интимистичка поезија, али ја се нисам либио да говорим о тим личним темама, покушавајући да то лично мало подигнем и на ниво општег. То је, можда, моја нада или веровање да читалачка публика може у читању личног да препозна оно опште, што ја хоћу да кажем. Јер ако сам ја говорио, односно певао, о некој конкрентој смрти, која ме је покренула да напишем одређену песму, неко други ће, који је доживео слично или неко његов рећи па овај је човек преписао мој живот. Е за ту реченицу, за то осећање, које се ја надам да ће бити код читалаца ја сам и написао овакву поезију – сматра аутор.
Професор др Миливоје Р. Јовановић, рођен 1948. године у Росици, доктор је филолошких наука. На Филозофском факултету у Нишу предавао је Српску књижевност 18. и 19. века и Народну књижевност. Добитник је значајних награда за свој рад у науци и култури. Аутор је више десетина књига и научних радова. Више од две деценије провео је у Алексинцу, бавећи се просветним послом, као наставник књижевности у Техничкој школи и као професор некадашње Педагошке академије „Душан Тривунац” и изнедрио је многе генерације, а неки од његових бивших ученика нашли су се и у публици синоћне промоције.

На самом крају аутор је представио и своју најновију књигу, која је пре неколико дана изашла из штампе, друго допуњено издање књиге „Српске народне клетве” коју је између осталог поклонио и домаћинима, Библиотеци „Вук Караџић”, која ће се ускоро наћи и на њеним полицама.

Ово је било још једно дивно ауторско вече у организацији Библиотеке. Алексинац је још једном потврдио да има однеговану књижевну публику која уме да слуша и која је за сваког аутора врло инспиративна.

− То је морам да признам интимистичка поезија, али ја се нисам либио да говорим о тим личним темама, покушавајући да то лично мало подигнем и на ниво општег. То је, можда, моја нада или веровање да читалачка публика може у читању личног да препозна оно опште, што ја хоћу да кажем. Јер ако сам ја говорио, односно певао, о некој конкрентој смрти, која ме је покренула да напишем одређену песму, неко други ће, који је доживео слично или неко његов рећи па овај је човек преписао мој живот. Е за ту реченицу, за то осећање, које се ја надам да ће бити код читалаца ја сам и написао овакву поезију – сматра аутор.