Илија је један од 320 младих људи који ове године завршавају средњу школу у Алексинцу.
Он је матурант Алексиначке гимназије и припрема се за пријемни испит како би уписао Високу школу струковних студија за криминалистику и безбедност у Нишу.
Планирам да упишем Криминалистику, у Нишу. Програм траје четири године плус мастер. Након тога ми се отварају многе могућности, поготову јер је школа повезана са одређеним институцијама из иностранства. – каже Илија.
Према прикупљеним информацијама, а у зависности од школе, даље школовање планира 60% матуранта. То би било око 190 ученика од укупног броја. Највећи број матуранта који планирају да након средње школе одмах потраже посао долази из средњих стручних школа, конкретно из Техничке школе „Прота Стеван Димитријевић“.
Од укупног броја матураната те школе више од половине њих не планира да упише студије, већ ће настојати да уновче свој стечени струковни занат. Ученици ове школе имају могућност дуалног образовања, што укључује комбиновање теоријске наставе у школи са плаћеним практичним радом у локалним фирмама.
Како истиче педагог те школе, Лидија Бујић, као главни разлог зашто се многи ученици не одлучују за наставак школовања је што током дуалног образовања имају прилику да стекну конкретно радно искуство и обезбеде плаћену праксу. Велики број фирми одлучи да, након завршене средње школе, остави ученике који су код њих похађали праксу.
Како тврде из педагошко-психолошких служби школа одређени број ђака је још увек неодлучан по питању одабира факултета, што они приписују последицама непроналажења и непрофилисања за време средње школе.
Постоје тестови личности и тестови професионалне опредељености које дајемо ђацима. Циљ нам је да им помогнемо у усмерењу и доношењу одлуке чиме ће се бавити у будућности. – каже Лидија Бујић, педагог Техничке школе „Прота Стеван Димитријевић“.
Успешност ових тестова огледа се у томе што помажу средњошколцима да се боље усмере према областима које су у складу са њиховим интересима и вештинама. Истраживања показују да око 60-70% ученика који прођу кроз процес професионалне оријентације успешно пронађу одговарајуће каријере.
Како Алексинац, осим Високе школе струковних студија за васпитаче, нема друге високо-школске установе, матуранти се одлучују за студије у градовима попут Београда, Ниша и Новог Сада.
Одабир студија највише зависи од средњошколских смерова које су похађали. Најчешће се уписују, да тако кажемо, сродне гране, па ће тако они који су похађали електротехничке смерове уписати Електронски факултет, док они се они из економског смера претежно одлучују за права или економију.
Слична ствар се може применити и на гимназију, односно на друштвено-језички или математички смер. – објашњава даље Лидија Бујић.
Према спроведеним анкетама и разговорима, велики број младих људи види своју будућност конкретно кроз факултете које уписују.
Један од најзаступљенијих одабира јесте Факултет за спорт и физичко васпитање, а за њега се опредељују управо они који су се од малена бавили спортом и себе виде као потенцијалног „наставника физичког или спортског тренера“.
Популаран избор је и Архитектонски факултет, нарочито међу младима који су за време средње школе похађали ликовне секције и имали склоности ка уметности.
Педагог Лидија Бујић сматра да је архитектура као избор професије добра комбинација уметности са примењивим занимањем и да је то разлог великог интересовања алексиначких матураната за тај смер.
Код оних нешто неодлучнијих, као по обичају, доминира Правни факултет, док део њих помно прати тржиште рада и одлучује се за ИТ сектор.
Нешто што је годинама уназад постало готово извесно када су у питању алексиначки матуранти је и велико интересовање ка сектору безбедности.
Међу заступљеним одабирима је и служење војног рока, као и неопходна доквалификација за ступање у војну службу, али и похађање Центра за основну полицијску обуку у Сремској Каменици. Поједини се одлучују и за уписивање Академије за националну безбедност или Високе школе струковних студија за криминалистику и безбедност, са жељом да свој професионални пут развијају кроз ову грану делатности.
Иностранство као излаз из мале средине
Матуранти из Алексинца често се одлучују за студирање у иностранству из више разлога, међу којима су бољи образовни стандарди, шире могућности за професионални развој, као и жеља изазовима које превазилазе локалне границе. Студирање у иностранству омогућава им приступ образовним институцијама које нуде шири спектар могућности и квалитетнију наставу, што је често теже пронаћи у мањим местима у Србији.
Један од кључних социолошких аспеката који подстиче овакве одлуке је потрага за бољим животним приликама. Млади из мањих средина често осећају ограничења локалног тржишта рада и друштвених структура, што их мотивише да траже образовање и каријеру у земљама са већим економским и професионалним могућностима.
Социолошки гледано, одлука за студирање у иностранству такође може бити део шире тежње за самопотврђивањем и постизањем високих личних и професионалних циљева. Студенти који одлуче да студирају у иностранству често желе да се докажу и превазиђу границе своје локалне средине. Ово је посебно значајно у контексту мањих средина, где могућности за лични и професионални раст могу бити изразито ограничене.
Ова тенденција у Алексинцу је делимично подстакнута сарадњом коју Алексиначка гимназија има са Универзитетом „Лобачевски“ у Нижњем Новгороду. Сарадња између Алексиначке гимназије и Универзитета у Нижњем Новгороду укључује размену уџбеника, професора и ученика, као и учествовање у заједничким образовним пројектима.
Ови програми омогућавају ученицима да се ближе упознају са руском културом и образовним системом, што им олакшава прелазак на универзитетске студије у Русији. Такође, сарадња са универзитетом Лобачевски омогућава матурантима Алексиначке гимназије да учествују у летњим школама и праксама, што додатно обогаћује њихово академско искуство и припрема их за даљу каријеру.
Идем у иностранство, Русија, Универзитет Лобачевски, Нижњи Новгород, смер економија. Не знам да ли ћу се икада вратити у Алексинац, с једне стране ми је криво што идем, док опет с друге стране и није. Надам се да ће тамо да ми буде добро. – каже Матеја Јевтић, матурант Алексиначке гимназије.
Одлазак матураната из Србије на студије у Словенију постаје све популарнији избор последњих неколико година. Један од значајних разлога за одлазак у Словенију је сличност језика и културе, што олакшава адаптацију студентима из Србије. Словенија је географски близу, што омогућава чешће посете породици и пријатељима.
Словенија пружа и могућности за практично искуство кроз програме праксе и сарадњу са индустријом. Ова пракса је важна за стицање радног искуства и развој професионалних вештина које су кључне за тржиште рада. Поред тога, студенти имају могућност да учествују у међународним програмима размене попут Ерасмус+.
После средње школе планирам да упишем факултет у Словенији. Највероватније један од три смера, Менаџмент, Биоинформатика или Computer sience. Старији брат живи тамо, што доста олакшава. Након друге године тамо ћу моћи и да нађем посао како бих помогао при плаћању рачуна. – каже један од мауранта Биотехнолошке школе „Шуматовац“.
Запослење након средње школе као последица економске ситуације малих средина
Алексинац, као и многе друге мање средине у Србији, суочава се са ограниченим економским могућностима и високом стопом незапослености.
Многи млади људи одлучују да се одмах након средње школе запосле, јер не виде много користи у продужавању образовања које не гарантује сигурно запослење.
Према истраживањима, занимања попут заваривача, возача, кувара, и разних занатских послова су врло тражена и омогућавају релативно брзу зараду. На пример, заваривачи могу зарађивати између 2.000 и 4.000 евра месечно, што је значајно више од просечних плата у Србији.
Magna seating, канадска компанија која производи пресвлаке за аутомобилска седишта, запошљава велики број људи у Алексинцу. У фабрици ради око 800 радника, а већина запослених су млади људи, међу којима су и многи који су се одмах након средње школе одлучили за рад уместо студирања.
Матуранти из Алексинца који одлуче да се запосле одмах након средње школе често то чине због економских притисака и жеље за нешто бржом зарадом. Док овакав пут пружа краткорочне економске бенефите и стабилност, он може имати дугорочне последице на њихову професионалну мобилност и развој заједнице у целини.
Нећу да студирам. Одмах ћу да тражим посао. Највероватније Граммер или Магна. Мислим да је тако боље и да ћу на тај начин више да помогнем мојима. – истакао је један од матураната Техничке школе „Прота Стеван Димитријевић“.