Svetski dan mentalnog zdravlja 2023. godine je prilika da se ljudi i zajednice ujedine oko teme „Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo“, kako bi unapredili znanje, podigli svest i pokrenuli aktivnosti koje promovišu i štite mentalno zdravlje svih ljudi kao univerzalno ljudsko pravo.
Mentalno zdravlje je osnovno ljudsko pravo za sve.
Svako, ko god bio i gde god da se nalazi, ima pravo na najviši mogući standard mentalnog zdravlja. Ovo uključuje pravo na zaštitu od rizika za mentalno zdravlje, pravo na dostupno, pristupačno, prihvatljivo i kvalitetno lečenje i negu, kao i pravo na slobodu, nezavisnost i uključivanje u zajednicu.
Dobro mentalno zdravlje je od vitalnog značaja za naše opšte zdravlje i blagostanje. I pored toga, jedan od osam ljudi širom sveta živi sa mentalnim zdravstvenim problemima, koji mogu uticati na njihovo fizičko zdravlje, blagostanje, način na koji se povezuju sa drugima i njihov život.
Stanja poremećaja mentalnog zdravlja, takođe, pogađaju sve veći broj adolescenata i mladih.
Stanje mentalnog zdravlja nikada ne bi trebalo da bude razlog za lišavanje ljudskih prava ili za isključenje iz odlučivanja o sopstvenom zdravlju. Ipak, širom sveta, ljudi sa mentalnim zdravstvenim problemima i dalje doživljavaju širok spektar kršenja ljudskih prava. Mnogi su isključeni iz života u zajednici i diskriminisani. Veliki broj ljudi ne može pristupiti zdravstvenoj zaštiti koja im je potrebna.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nastavlja da radi sa svojim partnerima kako bi osigurala da se mentalno zdravlje ceni, unapređuje i štiti, i da se preduzmu hitne mere kako bi svi mogli da ostvare svoja ljudska prava i pristup kvalitetnoj zaštiti mentalnog zdravlja koji su im potrebni.
Na globalnom nivou jedna od sedam osoba uzrasta od 10 do 19 godina ima neki mentalni poremećaj.
Na globalnom nivou se procenjuje da se svake godine gubi 12 milijardi radnih dana zbog depresije i anksioznosti.
Na globalnom nivou se procenjuje da od depresije pati 5% odraslih i 6% starijih od 60 godina.
Depresija, anksioznost i poremećaji ponašanja su među vodećim uzrocima bolesti i invaliditeta među adolescentima.
Samoubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta od 15 do 29 godina.
Loše radno okruženje (uključujući stres, preopterećenost poslom, nove rizike na radnom mestu) predstavlja rizik za mentalno zdravlje.
Preko 20% odraslog stanovništva starijeg od 60 godina pati od nekih mentalnih i neuroloških poremećaja.
1 od 8 ljudi na svetu živi sa mentalnim poremećajem.
Mentalni poremećaji uključuju značajne poremećaje u razmišljanju, emocionalnoj regulaciji ili ponašanju.
Postoji mnogo različitih vrsta mentalnih poremećaja. Postoje efikasne mogućnosti prevencije i lečenja.
Većina ljudi nema pristup efikasnoj nezi.
izvor Crveni krst Aleksinac
