Српска православна црква обележава празник посвећен Светом преподобном Алимпију Столпнику, свецу који је многим породицама крсна слава.
Рођен је, како се претпоставља, 522 године у Адријанопољу, а од малих ногу био је предан Богу. Служио је у цркви, прво као економ, а после као ђакон. Но, премда је био веома вољен у народу, био је жељан усамљеничког живота, молитве и богомислија.
Ускоро је за свој дом одабрао једно грчко гробље, које су људи избегавали, јер се веровало да се на њему појављују демони.
Ту је побио крст, и сазидао храм у част Свете Ефимије, која му се јавила на сну. Покрај храма подигао је столп висок, попео се на њега и ту у посту и молитви провео је 53 године.
Ни подсмех људи ни злоба демона нису могли да га одатле удаље, нити у његовој намери поколебају .
„Нарочито од демона претрпе овај светитељ безбројне беде. Не само да га демони разним привиђењима устрашаваху него га и камењем удараху, и не даваху му мира ни дању ни ноћу. Но Алимпије мужествени ограђиваше себе од демонске силе крсним знамењем и именом Исусовим“, пише у житијама.
Кад је победио демоне, почели су да му долазе људи ради молитве, утехе, поуке и исцелења. Около његовог столпа подигоше се два манастира, с једне стране мушки а с друге женски. У женском манастиру живеле су му и мајка и сестра.
Свети Алимпије водио је монахе и монахиње са свога столпа примером и речима и „сијајући као сунце са небеса“ показивао пут ка спасењу.
„Толику благодат имаше овај угодник Божји, да га често обасјаваше небеска светлост, и над њим се уздизаше до небеса стуб од те светлости“, стоји у житијама.
Био је моћан чудотворац како за живота тако и по смрти. Живео је 100 година.
Упокојио се 640. год. у време цара Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој Гори.
