Snežne padavine oživele su u ovim hladnim danima poznati aleksinački park Brđanka i proteklog vikenda grupa dece sa svojim roditeljima uživala je u zimskim čarolijama sankajući se i provodeći vreme u igri na svežem vazduhu.
izvor Alpres
Da je Brđanka bila mesto gde su se rado okupljale generacije i generacije dece i mladih i u zimskom periodu podsetio nas je aleksinački slikar i poeta Zlatko Pavlović koji nam je evocirao uspomene na boravak njega i njegovih drugara na snežnim padinama ovog parka u drugoj polovini dvadesetog veka.
On kaže da su bile dve staze za sankanje, jedna duža koja je počinjala kod Ruskog spomenika i druga kraća, otprilike gde je sada dečije igralište, i da je najveći izazov bio proći kroz poslednju krivinu pre ravnog dela. Po njegovim rečima obično je u proseku na stazama bilo oko 60 osoba koje su čekale na red da se spuste.
Pavlović još ukazuje i na skijašku stazu koja je počinjala otprilike na vrhu Šumatovačke ulice sa mini skakaonicom kod sadašnje vulkanizerske radnje. Ovaj savremenik kazuje da je najizazovnija bila vožnja sa sankama napravljenim po modelu današnjeg boba, koje je najpre trebalo izgurati do mesta gde je otprilike današnje romsko groblje i onda uživati u spustu sve do naselja Kukiš. Obično se sve završavalo jednom vožnjom.
Svako vreme nosi svoje uspomene i od tada do danas mnogo šta se izmenilo. Ali jedno je ostalo isto da sankanje, boravak na snegu i međusobno druženje najmlađima donosi radost i zadovoljstvo, bez obzira koliko su oni generacija koja odrasta uz mobilne telefone, internet, društvene mreže i veštačku inteligenciju. Zato je još veći izazov i odgovornost društva, zajednice i roditelja da današnjoj deci pomognu da saznaju čari boravka u prirodi, jer je i čovek njen sastavni deo i značajan činilac u međusobnom opstanku.
