Алексинац и Сокобања данас се сећају велике трагедије када је од гушења метаном у јами Рудника „Сокоˮ, пре четири године, живот изгубило осморо рудара. Под називом „Ваше лампе гореће заувекˮ почео је Четврти меморијални маратон, а очекује се да тркачи који су са Алексиначког рудника кренули у 9:30 до циља у Читлуку стигну око 17 часова.
извор Алпрес

Ни тмурно време, које најбоље осликава емоције оних који четири године касније једнако пате и траже одговоре да јавност подсете на своје камарате. Помен је служило алексиначко свештенство, док су учесници маратона неколико минута након поласка минут тишине одржали испред мурала рудару Бојану Стајићу на Алексиначком Руднику, а касније и испред мурала свим страдалим рударима на углу улица Момчила Поповића и Делиградске.

У обраћању окупљенима директор Алексиначког Рудника Немања Денић захвалио се окупљенима и рекао да су их те вечери, 31. марта, као и безброј пута пре, испратили најмилији са прага куће, уз нади да је то само још један радни дан.
− Испратили су их једном речу коју сваки рудар носи за собом, као заштиту, као молитву. Срећно. А та реч тог дана остала је да одзвања у тишини. Данас изговарамо њихова имена тихо, са болом и поносом. Свако од ових имена је један свет, једна породица, један живот прекинут тамо одакле човек верује да ће се после свега вратити кући, јер рудар није само занимање. Рудар је човек који силази у таму да би другима донео светло. Човек који носи терет земље на својим леђима, али и терет одговорности према онима који га чекају под куће. Зато је овај губитак већи од речи. Зато ова бол није само бол породица, ово је бол свих нас − поручио је Денић.
Посебно емотиван био је говор рудара Златана Цезнера. Припадника бригаде А, у којој су били и страдали рудари.
– Прошле су четири године од оног јутра када је тишина у руднику постала претешка. Овој меморални маратон није само спортска трка, ово је наш начин да пркосимо заборову. Данас нисмо овде да би бројали километре. Сваки наш корак и свака наша кап зноја порука је онима којих више нема. Нисте заборављени и никада нећете бити – рекао је Цезнер.

На путу до рудника у Читлуку тркачи ће проћи кроз центар Сокобање и поред општинске зграде. Четврти хуманитарни маратон организује се на иницијативу рудара и спортисте Ђорђа Живановића, а у организацији породица страдалих и „Српског тима за изазове” из Београда.


− Испратили су их једном речу коју сваки рудар носи за собом, као заштиту, као молитву. Срећно. А та реч тог дана остала је да одзвања у тишини. Данас изговарамо њихова имена тихо, са болом и поносом. Свако од ових имена је један свет, једна породица, један живот прекинут тамо одакле човек верује да ће се после свега вратити кући, јер рудар није само занимање. Рудар је човек који силази у таму да би другима донео светло. Човек који носи терет земље на својим леђима, али и терет одговорности према онима који га чекају под куће. Зато је овај губитак већи од речи. Зато ова бол није само бол породица, ово је бол свих нас − поручио је Денић.