Двадесет први век смо некако сви замишљали футуристички у смислу разних технолошких иновација које ће нам побољшати живот, као доба у којем ће људи путовати туристички по свемиру, у којем ћемо живети нестварни живот из научнофантастичних филмова…Неће бити оскудевања у било ком облику, а нарочито не оскудевања у људскости. Све сјајно, бајно у животу beyond 2000.
Лепо смо замишљали, али пошто смо дубоко загазили у 21.век и пошто сагледамо реалну слику, требало би можда да се забринемо да корачамо уназад кроз време? Или, да није требало почев од 21.века, рачунати време уназад, као пре нове ере. Док не ударимо у неку нулту тачку, па да онда кренемо испочетка.
До недавно смо учили да перемо руке. Вероватно ћемо, ако се настави фарса са мајмунским богињама, учити и да се чешемо. Учили смо како да нам уста вазда буду затворена маском. Учили смо да се не рукујемо, не грлимо, не љубимо.
Дошло је на ред и учење да се не купамо. Па онда ће бити и како да видимо у мраку,мада то неће бити проблем јер се већина и по дану и на светлу прави да не види истину. Деца ће учити уз светлост свећа, јер неће бити струје. У школу ће ићи пешака или запрежним колима, јер је гориво ем скупо, ем је питање до када ће потрајати…
Нове генерације ће одрастати без млека, а и за воду се неки тешко сналазе. Учићемо како да се грејемо на ватри коју ћемо палити кресањем камена о камен, а таман ће нам толико бити топло колико те искрице трају. И тако редом, од учења како да перемо руке, доћи ћемо и до тога да научимо како да перемо НА руке.
За сушење неће бити проблема, јер надам се да се нису досетили и сунце да угасе. Мада… У 21.веку, свашта смо нешто научили о прошлости. Из прошлости изгледа нисмо научили ништа.
Лоши смо ђаци, али ћемо остати упамћени као одличан пример будућим генерацијама, како смо све ово дозволили.
Питање је: имамо ли ми ту нулту тачку, која ће нас ресетовати на почетак времена? Или нас просто инерција, без икакве силе отпора, води право у епицентар хаоса?
Размишљајте о томе док перете на руке.
