Umesto da poslednje dane osnovnog školovanja koje, moramo priznati u najmanju ruku nije imalo baš sjajan početak, a ni sredinu, deca provedu u sklapanju mozaika i to malo uspomena, provode ga pod tenzijom oko polaganja male mature. Što oni, što roditelji, što nastavnici…
Čemu sve ovo? Jesu li ta deca kroz 4 godine prošla drugi ciklus osnovnog obrazovanja? Jesu li dobijali ocene? Jesu li postizali uspehe neke? Šta će nam taj jedan- manje ili više dobro urađen test na kraju reći? Ko i šta se tu procenjuje? Dete? Nastavno osoblje? Znanje? Sreća? Ko kako funkcioniše pod tremom? I koliko je merodavan da nam nešto kaže? Može li se kroz 20 pitanja sagledati svukupno znanje pojedinca? Što bi rekla deca: Meni nije jasno…
Sećate se sigurno i svih pehova koji su do sada pratili polaganje male mature. Ove godine- očekuje se jedna novina u tom nizu. Svi strepe hoće li, gde i kada stići famozna dojava o postavljenoj bombi. Dojave stižu redom, od škola do tržnih centara, samo nekako zaobilaze strateške državne institucije i strane fabrike.
Država očigledno nema načina da zaustavi ovo ludilo. Možda zato što su nam svi stručnjaci za visokotehnološki kriminal rasuti po belom svetu gde se njihovo znanje plaća? Nama je ostao samo predsednik koji je stručnjak za sve, ali očigledno čovek ne može da postigne. Ministar policije bi možda želeo da stane na put tome, ali taj kurs još nije prošao.
Neko se sigurno dobro zabavlja u svojoj nameri da vrši psihički teror nad nama, pošto je očigledno da smo mi izdržljiv narod. I tako školama ostaje da se samo uzdaju u sreću, uprkos tome što skoro svaka ima video nadzor, to čudo moderne tehnologije, kojim prati sva ostala dešavanja.
Ostaje nam samo da se nadamo da će deca, a i dežurni nastavnici biti pošteđeni bar tog stresa da im se ispit odlaže. Uglavnom, svako čudo za tri dana pa i polaganje mature.
Rezultate na sreću ne objavljuje RIK (za onog koji istupa pre svih ne garantujem).
