Снежне падавине оживеле су у овим хладним данима познати алексиначки парк Брђанка и протеклог викенда група деце са својим родитељима уживала је у зимским чаролијама санкајући се и проводећи време у игри на свежем ваздуху.
извор Алпрес
Да је Брђанка била место где су се радо окупљале генерације и генерације деце и младих и у зимском периоду подсетио нас је алексиначки сликар и поета Златко Павловић који нам је евоцирао успомене на боравак њега и његових другара на снежним падинама овог парка у другој половини двадесетог века.
Он каже да су биле две стазе за санкање, једна дужа која је почињала код Руског споменика и друга краћа, отприлике где је сада дечије игралиште, и да је највећи изазов био проћи кроз последњу кривину пре равног дела. По његовим речима обично је у просеку на стазама било око 60 особа које су чекале на ред да се спусте.
Павловић још указује и на скијашку стазу која је почињала отприлике на врху Шуматовачке улице са мини скакаоницом код садашње вулканизерске радње. Овај савременик казује да је најизазовнија била вожња са санкама направљеним по моделу данашњег боба, које је најпре требало изгурати до места где је отприлике данашње ромско гробље и онда уживати у спусту све до насеља Кукиш. Обично се све завршавало једном вожњом.
Свако време носи своје успомене и од тада до данас много шта се изменило. Али једно је остало исто да санкање, боравак на снегу и међусобно дружење најмлађима доноси радост и задовољство, без обзира колико су они генерација која одраста уз мобилне телефоне, интернет, друштвене мреже и вештачку интелигенцију. Зато је још већи изазов и одговорност друштва, заједнице и родитеља да данашњој деци помогну да сазнају чари боравка у природи, јер је и човек њен саставни део и значајан чинилац у међусобном опстанку.
