РАНЕ КОЈЕ НЕ ЗАЦЕЉУЈУ, СЕЋАЊА КОЈА НЕ БЛЕДЕ

РАНЕ КОЈЕ НЕ ЗАЦЕЉУЈУ, СЕЋАЊА КОЈА НЕ БЛЕДЕ

На данашњи дан 1999. године НАТО авиони су са три разорне ракете погодили центар Алексинца, од којег су најближи војни циљеви били удаљени неколико километара.

Бомбардовање Алексинца 5. априла 1999. године око 21:40 часова представља први случај директног бомбардовања стамбених четврти на простору Југославије које су званичници НАТО окарактерисали као “грешку” у примени врхунске технологије вођења пројектила.

Први пројектили пали су на простор празних објеката касарне Војске Југославије, а затим на простор поред аутопута Београд-Ниш, иза бензинске пумпе, простор између ауто-школе “Шуматовац” и фирме “Бетоњерка”, простор фирме “Агроколонијал”.

Од ових експлозија настала су оштећења и на објектима фирми “ФРАД”, Текстилне индустрије “Морава”, “Стокоимпекс”, “Живинарство”, грађевинског предузећа “Моравица”, на управној згради хладњаче, на мотелу “Морава” у којем су смештене избеглице са простора Хрватске и Босне и Херцеговине, као и на другим објектима, радњама…

Два пројектила изузетне разорне моћи погодила су стамбене просторе јужног дела Алексинца. Један пројектил погодио је стамбене објекте у улици Душана Тривунца, у непосредној близини Дома здравља и Хитне помоћи. Други пројектил погодио је стамбене објекте у улици Вука Kараџића.

О разорној снази пројектила указује пречник зоне дејства који је већи од 200 метара. Растојање између места удара ова два пројектила износи 200 метара. На мапи простора видљив је распоред стамбених објеката и уочљиво је да су пројектили прецизно погодили најгушће насељене просторе у том делу града. О карактеру и циљевима напада напада говори и чињеница да су ови простори удаљени око 600-700 метара ваздушне линије од објеката касарне Војске Југославије.

У бомбардовању је погинуло или подлегло повредама 11 особа, цивилних лица, од којих је 9 старије од 60 година.

Теже или лакше је повређено више од 50 особа.

фотографије Хаџи Миодраг Миладиновић