Уместо да последње дане основног школовања које, морамо признати у најмању руку није имало баш сјајан почетак, а ни средину, деца проведу у склапању мозаика и то мало успомена, проводе га под тензијом око полагања мале матуре. Што они, што родитељи, што наставници…
Чему све ово? Јесу ли та деца кроз 4 године прошла други циклус основног образовања? Јесу ли добијали оцене? Јесу ли постизали успехе неке? Шта ће нам тај један- мање или више добро урађен тест на крају рећи? Ко и шта се ту процењује? Дете? Наставно особље? Знање? Срећа? Ко како функционише под тремом? И колико је меродаван да нам нешто каже? Може ли се кроз 20 питања сагледати свукупно знање појединца? Што би рекла деца: Мени није јасно…
Сећате се сигурно и свих пехова који су до сада пратили полагање мале матуре. Ове године- очекује се једна новина у том низу. Сви стрепе хоће ли, где и када стићи фамозна дојава о постављеној бомби. Дојаве стижу редом, од школа до тржних центара, само некако заобилазе стратешке државне институције и стране фабрике.
Држава очигледно нема начина да заустави ово лудило. Можда зато што су нам сви стручњаци за високотехнолошки криминал расути по белом свету где се њихово знање плаћа? Нама је остао само председник који је стручњак за све, али очигледно човек не може да постигне. Министар полиције би можда желео да стане на пут томе, али тај курс још није прошао.
Неко се сигурно добро забавља у својој намери да врши психички терор над нама, пошто је очигледно да смо ми издржљив народ. И тако школама остаје да се само уздају у срећу, упркос томе што скоро свака има видео надзор, то чудо модерне технологије, којим прати сва остала дешавања.
Остаје нам само да се надамо да ће деца, а и дежурни наставници бити поштеђени бар тог стреса да им се испит одлаже. Углавном, свако чудо за три дана па и полагање матуре.
Резултате на срећу не објављује РИК (за оног који иступа пре свих не гарантујем).
