USPOMENA NA SMRT KRSTITELJA SVETOG JOVANA

USPOMENA NA SMRT KRSTITELJA SVETOG JOVANA

Pravoslavni hrišćani i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju uspomenu na smrt proroka, preteče i krstitelja Svetog Jovana.

Sveti Jovan se slavi i 20. januara, u znak poštovanja prema svecu koji je, po predanju, krstio Isusa Hrista. Nikako ne treba da se jede ili pije nešto crveno, jer podseća na prolivenu krv Svetog Jovana Krstitelja.

Ovaj dan, svrstan među slave, podseća na smrt Svetoga Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a po želji njegove žene Irodijade.

Po naređenju cara glava svetitelja je odsečena odnosno „usekovana“ i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu.

Učenici Jovanovi preko noći tajno su uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva, zakopana je posebno, na tajnom mestu. Kasnije je preneta u Jerusalim, a u vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.

Usekovanje glave uvek se obeležava na dan kada je osvećena crkva koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.