Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog apostola Tomu, dan koji je u narodu poznatiji kao Tomindan.
Sveti Toma je bio jedan od dvanaestorice Hristovih apostola. Širio je hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji i Indiji, gde je i usmrćen kopljima. Mošti su mu u 4. veku prenete u grad Edesu, a potom u Carigrad. Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao krsnu slavu.
On je zaštitnik stolara jer je i sam bio drvodelja, a predanje kaže da je jednom pred njega izašao đavo u obliku lepe devojke, koja ga je iskušavala. Sveti Toma se zagledao u nju, udario sečivom u kamen i otupio svoju sekiru.
U nekim krajevima Srbije veruje se da ovaj svetitelj štiti domaćinstvo od vukova. Srbi veruju i da je Sveti Toma od oblaka oduzeo pečat zahvaljujući kojem narodu donosi kišu kao blagodet, a ne oluje koje uništavaju sve pred sobom.
Srbi veruju i da bi Sveti Toma, kad bi se naljutio, zemaljskom svetu mogao da donese i drugi potom, ali u tome ga koči Presveta Marija, koja ga nadgleda. Na Tomindan koji nije crveno slovo se obično nikud ne ide i postoji izreka „Sveti Toma, sedi doma“.
Dok se u nedelju po Uskrsu slavi događaj vezan za „neverovanje“ Tomino, u subotu je dan posvećen samom apostolu. Sveti Toma je poznat i kao Neverni Toma, jer je smatrao da nije moguće da je Isus vaskrsao. Prema Novom zavetu, kada se Hrist pojavio pred njim i ponudio mu da opipa rane, Toma je uzviknuo reči po kojima je upamćen:
„Gospod moj, i Bog moj! Zbog toga se danas u narodu onaj ko odbija da poveruje u nešto zove „neverni Toma“. Veruje se da je on bio jedini od svih apostola koji je propovedao izvan granica tadašnjeg Rimskog carstva.
