U petak, 22.11.2024. godine, aleksinačka publika će u okviru 12. festivala PIP imati priliku da pogleda predstavu Narodnog pozorišta iz Niša, „Prasetina na 178 načina“.
U hrpi senzacionalističkih izveštavanja o seksualnom nasilju, često nailazimo na epitete poput „monstrum“, „divljak“, „čudovište“ i „bolesnici što iskaču iz mračnih prolaza“, što rezultira podmuklim odvajanjem samog čoveka od čina. Silovatelj je mrak, aždaja, minotaur što vreba u lavirintu, skoro uvek bez lica i obličija (osim falusnog), a i kada mu se dodeli lik, on mora biti takav da se ljudi ne prepoznaju u njemu. Prepoznavanje je užasnije od samog zločina. I dok neki lupaju glavama pitanjem ko su ti bolesni ljudi, na scenu izlazi Žuti.
Žuti ̶ ranjivi dečak, zaljubljeni, uplašeni, Žuti koji bežeći od Oca postaje isti on, Žuti koji zna šta hoće ali ne razume šta čini, Žuti koji je navikao na miris krvi, cičanje i miris tek zaklanog mesa. Na kraju, Žuti koji zna da reč „Ne“ ne znači ništa, ako se on pita.
Prasetina na 178 načina je njegova priča. U njoj žene ne govore mnogo i ništa se ne pitaju. One su funkcije, zbir naoko privlačnih udova i samo naizgled prisutne.
Ipak, čak i nakon što Žuti učini sve što je u njegovoj moći da vas zasmeje, dirne, ubedi da narator mora da govori istinu, stvoriće se prvo pukotina, zatim procep, a onda rupa kroz koju ulazi stvarnost. U njoj, krevet jeste klanica, svinje osećaju strah, silovatelji ponekad plaču i liče na čoveka.
Na Konkursu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst 2021/2022. godine stručni žiri preporučio je i posebno istakao dramu „Prasetina na 178 načina“ Aleksandre Jovanović.
