У петак, 22.11.2024. године, алексиначка публика ће у оквиру 12. фестивала ПИП имати прилику да погледа представу Народног позоришта из Ниша, „Прасетина на 178 начина“.
У хрпи сензационалистичких извештавања о сексуалном насиљу, често наилазимо на епитете попут „монструм“, „дивљак“, „чудовиште“ и „болесници што искачу из мрачних пролаза“, што резултира подмуклим одвајањем самог човека од чина. Силоватељ је мрак, аждаја, минотаур што вреба у лавиринту, скоро увек без лица и обличија (осим фалусног), а и када му се додели лик, он мора бити такав да се људи не препознају у њему. Препознавање је ужасније од самог злочина. И док неки лупају главама питањем ко су ти болесни људи, на сцену излази Жути.
Жути ̶ рањиви дечак, заљубљени, уплашени, Жути који бежећи од Оца постаје исти он, Жути који зна шта хоће али не разуме шта чини, Жути који је навикао на мирис крви, цичање и мирис тек закланог меса. На крају, Жути који зна да реч „Не“ не значи ништа, ако се он пита.
Прасетина на 178 начина је његова прича. У њој жене не говоре много и ништа се не питају. Оне су функције, збир наоко привлачних удова и само наизглед присутне.
Ипак, чак и након што Жути учини све што је у његовој моћи да вас засмеје, дирне, убеди да наратор мора да говори истину, створиће се прво пукотина, затим процеп, а онда рупа кроз коју улази стварност. У њој, кревет јесте кланица, свиње осећају страх, силоватељи понекад плачу и личе на човека.
На Конкурсу Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст 2021/2022. године стручни жири препоручио је и посебно истакао драму „Прасетина на 178 начина“ Александре Јовановић.
