Prikazivanjem dokumentarnog filma o Biljani Krstić „Izvan vremena”, krajem prošle sedmice su završeni ovogodišnji „Dani Tihomira R. Đorđevićaˮ, koji se održavaju svakog oktobra meseca u Aleksincu. O filmu su govorili Biljana Krstić i Oliver Paunović, a na filmu su mnoge poznate ličnosti iz našeg javnog muzičkog i umetničkog života pozitivno govorile o Biljani i njenom stvaralaštvu istakavši da je ona to radila sa ljubavlju i velikom posvećenošću. Verovatno zbog toga, i njenog talenta, uspeh nije izostao.
Ta južnjačka emotivnost, rođene Nišlijke, nije izostala ni prilikom razgovora o njenom boravku u detinjstvu na teritoriji naše opštine. U prisustvu njenog brata od tetke Radeta iz Žitkovca, govorila nam je o nezaboravnim raspustima u ovoj varošici i nizanju žitkovačkog duvana.
‒ Pa ja sam obožavala Žitkovac, to znaju svi iz moje familije, jer leto sam uglavnom provodila u Žitkovcu, a bogami nekad i zimske raspuste. U Žitkovcu sada živi moj brat Rade koji ima svoju porodicu, njegova porodica već ima potomke i mnogo mi je drago jer me najlepše uspomene, u stvari za detinjstvo i ranu mladost vezuju kada izgovorim Žitkovac. Uvek ću se sećati te pruge i kuće pored pruge gde je moja tetka Brana živela sa Radetom i sa Radetovim ocem i ta slika kao brzo pređimo, idemo uveče malo na korzo da izađemo pa onda preko pruge pretrčimo i već je tu Aleksinac. Znači Aleksinac mi je bio ispred nosa – priseća se naša sagovornica trenutaka provedenih u ovom aleksinačkom naselju.
Biljana sa ponosom priča i o danima kada je Žitkovac bio prestonica duvana u ovom delu Srbije. Pored Monopola u kome su radili i Žitkovčani, mnogi stanovnici ovog naselja su i sami gajili duvan.
‒ Žitkovca ću se još sećati jer sam tu naučila da, pošto su moji tetka i teča imali duvan, sadili su i onda smo tu nizali duvan. Onda mi tu kao deca sednemo malo nižemo, pomažemo, a onda posle toga imamo vremena i da se igramo i da se družumo. Nešto najlepše, što danas ne verujem da možete negde videti, ali meni su to najlepše slike detinjstva ‒ kaže ova naša muzička diva.
Biljana je još kao mala pokazivala svoj muzički talenat. U njenom pevanju uživali su i Žitkovčani okupljeni oko gomile duvana dok su ga nizali, ili na sedeljkama.
‒ Pevala sam meksikanske i španske pesme. Zvali su me „Mala Meksikanka”. Dakle nisam etno pevala, ali sam pevala tuđu tradiciju, jer u to vreme mnogo sam volela jednog glumca koji se zvao Hoselito, koji je imao 11 godina. On je Španac bio i sećam se i sada filmova „Majko slušaj moju pesmu”, „Tata vrati se iz Meksika”. Mi sednemo, neko se uvek tu nađe ili sa gitarom ili ja sama otpevam to. Svi su znali da volim da pevam, tako da su svi uživali. Znali su da dobro pevam ‒ završila je svoju priču Biljana oko žitkovačkih dana.
Zato i nije slučajno da je film o njoj prikazan u Aleksincu, a Bilja Krstić je i ovog puta pokazala da je ponosna na svoj zavičaj, Niš, ali i okolna mesta gde je odlazila u detinjstvu.
