Pčelariti danas je sve teže, ne samo zbog nepredvidivih vremenskih promena, već i zbog niske otkupne cene meda. U Evropi ona pada, pa je razumljivo da se taj odnos prenosi i na naše tržište, pošto smo mi i izvoznici meda.
Ninoslav Miljković
Jedan od razloga za takvu situaciju je i pojava falsifikata u proizvodnji meda koji znatno snižava cenu, a mala cena zbog opšte ekonomske situacije odgovara zemljama Evropske unije, pa neki poznavaoci prilika kažu da se zbog tog razloga falsifikatorima navodno „gleda kroz prste”.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije dr Rodoljub Živadinović, jedan od najupornijih i najznačajnih boraca protiv falsifikata, pčelarstvom se bavi preko tri decenije i kaže da je uvek bilo pokušaja pravljena veštačkog meda, ali da je to poslednjih godina izraženije.
‒ Ja sam predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije od 2008. godine. Znači za to vreme bilo je svakakvih vlasti svakakvih ministara i dobrih i loših i bilo je onih koji su nas podržavali u borbi i oni koji nisu. Trenutno mi imamo podršku, ali evo odmah da kažem već godinu i po dana možda i jače, Ministarstvo poljoprivrede nije imalo ni jednu ozbiljnu akciju u borbi protiv falsifikovanog meda. To su stvari koje ne idu u prilog pčelarstvu, posebno u ovo ludo vreme kada su prinosi zbog vremenskih promena smanjeni, kada su cene dramatično pale. Evropska unija je popustila u kontroli, takođe, dozvolila da na tržištu bude skoro 50 odsto falsifikovanog meda što je sama priznala. Evropska komisija to utvrdila i objavila na svom sajtu – kaže dr Živadinović.
Naš sagovornik objašnjava da se ništa ozbiljnije ne preduzima da se taj problem reši. Čak, zli jezici kažu, njima to i odgovara. Smanjuje inflaciju ovo ludo vreme kada moraju da finansiraju preskupi rat u Ukrajini. Tako ispada da, sve što je jeftino to je dobro, a koliko je to dobro za zdravlje, znak je pitanja.
‒ Pa vi imate falsifikovani med u koji se dodaje živa soda. Prema tome, da li je to dobro za jelo, pa sigurno da nije. Potrošači su ti koji moraju da shvate da ne mogu da kupuju med grlom u jagode, već da moraju da se raspitaju od koga da kupuju med, da ne smeju da veruju nikome. Danas na tržištu, hvala Bogu, evo, Srbija ima jednu inovativnu metodu za analizu meda koja je relativno jeftina. Čak ako se preko udruženja potrošača učlanite sa samo 2000 dinara, imate jednu besplatnu analizu ‒ upozorava prvi čovek srpske organizacije pčelara koji je i epidemiolog.
Dr Živadinović preporučuje, ako imate firmu od koje kupujete med u trgovini, ili imate pčelara od kojih kupujete med, da ih proverite.
‒ Znači, učlanite se u to udruženje za 2.000 dinara dobijete analizu koja košta 200 evra i praktično znate je l’ smete imati poverenje u njega ili ne smete. Nažalost, došlo je takvo vreme. Sve dok država ozbiljnije ne stane iza pčelarstva i ne reši problem falsifikata, mi ćemo imati problem ‒ pontencira još jednom naš sagovornik da proverimo šta kupujemo i jedemo.
Ima, donekle i jednostavnije metode. Na internetu izguglajte i vidite ko je „hvatan na delu” kako je falsifikovao med, i njih izbegavajte u širokom krugu.
