Zimsko računanje vremena počinje u nedelju 29. oktobra kada ćemo kazaljke sa 3 časa nakon ponoći vratiti na 2 i te noći spavati sat vremena duže.
Zimsko računanje vremena je praksa koja se koristi u nekim regionima kako bi se iskoristio svetlosni dan tokom zimskih meseci.
U većini slučajeva, to podrazumeva pomeranje sata unazad za jedan sat u određenom trenutku tokom jeseni, kod nas obično zadnjeg vikenda u oktobru.
Ovo se obavlja kako bi se produžila dnevna svetlost u večernjim časovima i smanjila potreba za veštačkim osvetljenjem, što može da doprinese smanjenju potrošnje električne energije.
Tokom proleća, obično zadnjeg vikenda u martu, satovi se vraćaju na letnje računanje vremena, pomerajući se unapred za jedan sat, čime se ponovo usklađuju sa standardnim vremenskim zonama.
Zimsko računanje vremena se primenjuje u mnogim delovima sveta, ali nije univerzalno.
Neki regioni i zemlje ga ne primenjuju, dok se u drugima može primenjivati na različite načine ili u različito vreme tokom godine. Odluka o primeni zimskog računanja vremena obično zavisi od zakonodavstva i regulativa u svakoj zemlji ili regiji.
Zimsko računanje vremena je prvi put primenjeno u Nemačkoj i Austriji tokom Prvog svetskog rata, 1916. godine. Ova mera je uvedena kako bi se uštedela energija tokom rata.
U SAD-u, zimsko računanje vremena je prvi put primenjeno tokom Drugog svetskog rata, 1942. godine, a kasnije je postalo praksa koja se primenjivala u mnogim državama.
Međutim, nije bilo primenjivano širom zemlje sve do 1966. godine kada je donet Zakon o vremenskom računanju.
U većini evropskih zemalja, zimsko računanje vremena je uvedeno kasnije tokom 20. veka. U Velikoj Britaniji je prvi put primenjeno 1968. godine.
U Evropskoj uniji, zajednička direktiva o letnjem i zimskom računanju vremena je usvojena 2002. godine, a zemlje članice primenjuju ovu praksu u skladu sa tom direktivom.
Zimsko računanje vremena je prvi put uvedeno u Kraljevini Jugoslaviji, tokom Drugog svetskog rata, 1940. godine. Ova mera je bila deo nemačkog okupacionog režima.
Nakon završetka Drugog svetskog rata, zimsko računanje vremena je privremeno ukinuto, ali je ponovno uvedeno tokom 1946. godine.
U Srbiji, odnosno tadašnjoj SFR Jugoslaviji, kazaljke su prvi put pomerene 27. marta 1983. godine, kada smo počeli sa računanjem letnjeg vremena. Do 1995. satovi su se vraćali u poslednjoj nedelji septembra, a kasnije je donet zakon kojim je računanje vremena usklađeno sa EU.
Evropska komisija je 2021. godine predložila da se ukine sezonsko pomeranje sata a zemljama članicama prepuštena je odluka da li će ostati na zimskom ili letnjem vremenu.
Do danas takav dogovor nije postignut a po svemu sudeći neće ni biti u bližoj budućnosti.
