Светски дан борбе против трговине људима – 30. јул, установљен је Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених Нација, новембра 2013. године. Од тада, константно се ради на подизању свести о трговини људима и мерама превенције у циљу сузбијања које морамо имплементирати.
Истраживања показују да су најбоља превенција, добра информисаност и едукација, посебно деце и младих. Једна од форми у циљу превенције су и медији, који на најбољи и најбржи начин, директно пласирају наведено.
Сваке године на стотине хиљада жена, деце и мушкараца постану део ланца трговине људима. Експлоатација као криминална негативна друштвена појава, доноси енормне профите криминалним организацијама, где поред трговине оружјем и наркотицима, заузима упоредно место као једна деструктивна индустрија.
Трговина људима подразумева бројне начине да се људи експлоатишу, почевши од сексуалне експлоатације, радне, принудних бракова, просјачења, па све до трговине органима и деловима тела. Закони тржишта диктирају темпо а све по принципу остварења зараде, кроз понуду и потражњу, подстакнута профитабилним тржиштем јер за криминалне групе и појединце, бављење оваквом једном криминалном делатношћу, готово да не захтева већа улагања а доноси одређену финансијску добит.
На глобалном нивоу поред сексуалне експлоатације која је доминантна, не заостаје радна експлоатација, која се мери на више од десет миллиона радно експлоатисаних особа, широм света.
У земљама које се сусрећу са великом стопом сиромаштва, деца и млади су најтраженија радна снага, притом радећи у најлошијим условима са најмање плаћеним радним временом уз највећи број радних сати, кршећи права детета и хуманих норми.
Као друштво носимо одговорност да озбиљно схватимо деструктивну аномалију као што је трговина људима, водећи се податком који до садашња пракса показује, да су више од 50% идентификованих жртава трговине људима у Србији, углавном деца и малолетне девојчице старости између 11 и 17 година.
Криминалне групе и појединци који корист прибављају кроз експлоатацију било које врсте, јако су вешти у манипулисању, обманама, контролисању кроз бројне лажне емоције, лажну психолошку подршку, претње и примену насиља. Користећи друштвене мреже, лажне огласе и понуде за посао са великим зарадама, као један од начина врбовања жртве.
Подизање свести о проблем трговине људима, основ је у превенцији, која кроз информисаност, едукацију и расположиве примере, води ка сузбијању.
