Српска православна црква и верници данас обележавају Светог апостола Тому, дан који је у народу познатији као Томиндан.
Свети Тома је био један од дванаесторице Христових апостола. Ширио је хришћанство најпре у Палестини, потом у Персији и Индији, где је и усмрћен копљима. Мошти су му у 4. веку пренете у град Едесу, а потом у Цариград. Томиндан многе породице у Србији обележавају као крсну славу.
Он је заштитник столара јер је и сам био дрводеља, а предање каже да је једном пред њега изашао ђаво у облику лепе девојке, која га је искушавала. Свети Тома се загледао у њу, ударио сечивом у камен и отупио своју секиру.
У неким крајевима Србије верује се да овај светитељ штити домаћинство од вукова. Срби верују и да је Свети Тома од облака одузео печат захваљујући којем народу доноси кишу као благодет, а не олује које уништавају све пред собом.
Срби верују и да би Свети Тома, кад би се наљутио, земаљском свету могао да донесе и други потом, али у томе га кочи Пресвета Марија, која га надгледа. На Томиндан који није црвено слово се обично никуд не иде и постоји изрека „Свети Тома, седи дома“.
Док се у недељу по Ускрсу слави догађај везан за „неверовање“ Томино, у суботу је дан посвећен самом апостолу. Свети Тома је познат и као Неверни Тома, јер је сматрао да није могуће да је Исус васкрсао. Према Новом завету, када се Христ појавио пред њим и понудио му да опипа ране, Тома је узвикнуо речи по којима је упамћен:
„Господ мој, и Бог мој! Због тога се данас у народу онај ко одбија да поверује у нешто зове „неверни Тома“. Верује се да је он био једини од свих апостола који је проповедао изван граница тадашњег Римског царства.
