Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra, 8. novembra, obeležavaju Mitrovdan, veliki pravoslavni praznik posvećen Dimitriju Solunskom. Važi za jednu od najvećih slava u Srbiji i za njega se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Nekada je Mitrovdan bio poznat i kao dan kada su se hajduci rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali na Đurđevdan sledeće godine. Zato se u narodu kaže: „Đurđev danak, hajdučki sastanak, Mitrov danak, hajdučki rastanak“. Navodno se po vremenu na ovaj praznik može zaključiti i kakva je zima na vidiku. Ako danas bude mraza, očekuje nas duga i hladna zima sa mnogo snega. Lepo vreme, sa druge strane, najavljuje blagu zimu.
Postoji i verovanje da uoči Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki poslovi, naročito veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju.
U našem narodu se veruje da na Mitrovdan svako treba da ostane kod svoje kuće i da ovo nije dan za primanje gostiju. To ne važi za one koji slave ili idu na slavu kod rodbine ili bliskih prijatelja, ali i oni moraju da obavezno noće kod svoje kuće. Veruje se da će onaj koga mitrovdanska noć zatekne van doma, preko cele godine noćivati i „smucati se“ po tuđim kućama.
Dimitrije Solunski bio je antički zapovednik Soluna koji je odbio da izvrši naređenje cara Maksimilijana o progonu hrišćana i javno je propovedao tu veru kao jedinu pravu. Zbog toga je bačen u tamnicu gde je mučen i pogubljen.
Tajno je sahranjen, a prema predanju, njegov grob je odisao bosiljkom i smirnom, pa je zbog toga prozvan Mirotočivi. Širom Srbije postoji veliki broj hramova koji su posvećeni ovom svecu, uključujući crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.
