Историографија Алексинца обогаћена је још једним зборником текстова посвећених локалној историји издатим поводом научног скупа одржаног 2023. године, у граду на Моравици, под називом „Алексинац 190 година у слободи: Од ослобођења 1833. до наших дана”. Истоимени Зборник радова крајем прошле седмице, у петак 16. маја, је у Великој сали Дома културе представљен јавности уз помоћ неких од аутора чији су текстови у овом издању.
извор Алпрес
На почетку промоције Градски хор „Шуматовац”, који има дугу историју свог постојања, извео је неколико пригодних нумера што је присутна публика великим аплаузом поздравила. Затим је алексиначки глумац и уредник програма у ЦКУ Милош Паовић аудиторијум подсетио на богату традицију града да обележава значајне датуме из своје прошлости прочитавши емотивно и родољубиво писмо из тридесетих година прошлог века др Добросава Кнез Милојковића којим он позива нашег чувеног научника Тихомира Ђорђевића да одржи предавање поводом стогодишњице ослобођења.
О књизи говорили су др Софија Божић са Института за новију историју Србије из Београда, доц др Александар Ракоњац са Филозофског факултета из Београда и др Жељко Младеновић са Академије васпитачко-медицинских струковних студија – Одсека васпитачких студија Алексинац.
У изјави за наш медиј др Божић је нагласила да је прошлост Алексинца веома богата, занимљива и тешка.
‒ Алексинац је 1833. године прикључен Србији и ослобођен од вишевековног турског ропства. Међутим, и пре тога и после тога у Алексинцу се и даље војевало и страдало и патило. На пример, за време Српско-турских ратова 1876/77. године када су овде вођене неке велике битке, затим касније за време Великог рата, за време Другог светског рата па чак и у наше време, крајем 20. века када је деведесетих година Алексинац тешко пострадао од бомби НАТО авијације. Међутим, и поред свега тога и заправо упркос свему томе Алексинац се непрекидно, континуирано, развијао и постао један значај градић који је добио све значајне, битне установе као што су царинарница и карантин, затим болница, основне школе, гимназија, библиотека, музеј и све остале установе које су потребне једном таквом месту ‒ нагласила је наша саговорница.
Говорећи о самом зборнику др Младеновић је нагласио значај оваквих публикација за очување сећања на нашу прошлост.
‒ И лично и колективно сећање служи да би се извукла поука и да би се боље поступало у будућности, служи да би се добра решења даље примењивала, а да би се грешке избегавале. Ипак, изгледа да ми ретко извлачимо поуке како на основу личног, тако и на основу колективног памћења ‒ упозорио је овај Алексинчанин.
Међу овдашњим ауторима научних радова у овој књизи налазе се радови Зорана Стевановића, Александра Никезића, Маје Радоман Цветићанин, Жељка Младеновића, Светлане Ђурђевић, Томислава Братића и Драгана Алексића. Наратор догађаја када је представљен Зборник била је наставница Марија Петровић.
Издавач књиге и организатор овог културног догађаја је Центар за културу и уметност Алексинац, под покровитељством Општине Алексинац. Већ следеће године најављује се нови научни скуп поводом 150. годишњице од Првог српско-турског рата 1876. године.
