Српска православна црква и верници сутра, 8. новембра, обележавају Митровдан, велики православни празник посвећен Димитрију Солунском. Важи за једну од највећих слава у Србији и за њега се везује велики број народних обичаја и веровања.
Некада је Митровдан био познат и као дан када су се хајдуци растајали да би негде презимили зиму и поново се састали на Ђурђевдан следеће године. Зато се у народу каже: „Ђурђев данак, хајдучки састанак, Митров данак, хајдучки растанак“. Наводно се по времену на овај празник може закључити и каква је зима на видику. Ако данас буде мраза, очекује нас дуга и хладна зима са много снега. Лепо време, са друге стране, најављује благу зиму.
Постоји и веровање да уочи Митровдана морају да буду завршени сви велики послови, нарочито велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу.
У нашем народу се верује да на Митровдан свако треба да остане код своје куће и да ово није дан за примање гостију. То не важи за оне који славе или иду на славу код родбине или блиских пријатеља, али и они морају да обавезно ноће код своје куће. Верује се да ће онај кога митровданска ноћ затекне ван дома, преко целе године ноћивати и „смуцати се“ по туђим кућама.
Димитрије Солунски био је антички заповедник Солуна који је одбио да изврши наређење цара Максимилијана о прогону хришћана и јавно је проповедао ту веру као једину праву. Због тога је бачен у тамницу где је мучен и погубљен.
Тајно је сахрањен, а према предању, његов гроб је одисао босиљком и смирном, па је због тога прозван Мироточиви. Широм Србије постоји велики број храмова који су посвећени овом свецу, укључујући цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
