U potrazi za bostanom, odgajenim na području opštine Aleksinac, što je prava retkost, nailazimo na Miodraga Veljkovića iz Katuna, povrtara koji sa suprugom prodaje proizvode iz svoje bašte na Zelenoj pijaci. Pošto je odmakao dan, tezga je skoro prazna, što je dokaz da ovaj vitalni sedamdesettrogodišnjak ima kupce koji rado troše njegovo povrće, pa i bostan.
autor Ninoslav Miljković
Miodrag nam objašnjava da je sve zahtevnija proizvodnja bostana i da se sada lubenice proizvode u moravskom delu opštine, gde postoji mogućnost navodnjavanja. Stoga, slika kola punog bostana iz pobrdskih naselja, koja su stizala na aleksinačku pijacu su prošlost i mogu samo da se vide na sačuvanim starim fotografijama.
‒ Sve je skupo. Bostan se teže proizvodi. To je moravski deo, a u brdskom kraju nema velikog prinosa. Navodnjavamo kap po kap. Prehrana, tako smo i uspeli da proizvedemo krupne lubenice i po 20 kilograma. Sada je borba za sve veće i teže lubenice, kvalitetnije, slađe i tako ‒ kaže Veljković.
On nam objašnjava da su njegovi kupci zadovoljni što je bostan svež i sa našeg područja, pa im cena nije glavni motiv prilikom kupovine. Prilikom naše posete pijaci, on je kilogram lubenice prodava po 40, a dinju po 60 dinara. Bostan je zasadio na 60 ari, koliko ima i pod dinjom. Ukusne lubenice i dinje, porodica Veljković prodaje i na sokobanjskoj pijaci, gde je cena nešto veća.
Ovaj vredni domaćin, kome, osim supruge, u poslu pomaže i sin koji je u službi, i svaki slobodan trenutak koristi da bude na imanju, kao i na pijaci.
‒ Malo je njih koji vole poljoprivredu. Sve je otišlo u službu. Mladi su otišli u grad. Na selo su malo ostali oni koji se bave proizvodnjom. Moj sin radi to, voli povrtarstvo. Zaposlen je, radi, ali ima slobodno vreme. Nas u Katunu ima četri do pet ozbiljnijih proizvođa – objašnjava naš sagovornik.
Na tezgi smo zatekli na izgledu lep paradajz, ali je primetno da je sazrevao na otvorenom u prirodnim uslovima. To se oseća po mirisu, ali i vidi po nepravilnom obliku ploda, kakav je on oduvek bio u ovdašnjim baštama. Veljkovići su zasadili tri hiljade struka paradajza i hektar paprike.
Miodrag naglašava specifičnosti naše moravske paprike u odnosu one većinske koje na aleksinačku tržnicu dolaze iz leskovačkog i pomoravskog kraja severnije od Aleksinca.
‒ Mi izlazimo na pijacu sa paprikom, paradajzom i bostanom, proizvedenim na otvorenom, u polju. Plastenike nemamo. Naravno da je ukusnija na otvorenom. Kada dođem na pijac, svi vole takvu robu, pitaju, kupuju, ne prave pitnje. Ja sam ovde već osam godina, imam svoje mušterije, i za papriku, i bostan i za paradajz – iznosi svoje stavove ovaj poljoprivrednik prilikom razgovora o našoj aleksinačkoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Na Zelenoj pijaci retki su autentični proizvođači sa područje naše opštine, ali je prava sreća što ih ima. Ako ste pobornik ideje da je lokalno najsvežije i najbolje, onda prošetajte do aleksinačke tržnice i potražite lokalnu robu. Osim proizvoda po vašoj želji, možda će vam dobro doći i par minuta opuštenog razgovora.
