Problemi sa javnim prevozom u opštini Aleksinac su sve izraženiji. Jedno od naselja kroz koje prolazi više opštinskih i državnih puteva, a trenutno bez autobuskog prevoza je i Drževac. Nekada je u ovom značajnom aleksinačkom selu bilo i više od deset polazaka u pravcu Niša i Aleksinca.
Svraćali su autobusi koji su iz Ražnja i Aleksinca išli za Niš i obrnuto, kao i oni na lokalnim linijama za Rsovac, a bilo je perioda kada je svraćao i autobus na liniji prema Lipovcu. Sada, u 24 časa nema ni jednog autobusa koji bi stigao na stajalište u Draževcu. Neverovatno, ali istinito i potvrđeno na aleksinačkoj autobuskoj stanici.
Na ovaj problem ukazao nam je jedan naš čitalac iz Drževca, ime i broj telefona poznat redakciji, koji se požalio da ima tri srednjoškolca i da ima velike probleme u organizaciji njihovog odlaska u škole. Dve devojčice putuju za Niš, a dečak koji se opredelio za deficitarni mesarski zanat za Aleksinac. Ovaj Draževčanin nam se požalio da kćerke mora svaki školski dan da odvozi i dovozi do Donje Trnave, udaljene par kilometara. Sa školovanjem sina još veći problem. On bi morao ići do Tešice ili Katuna kako bi koristio javni prevoz. Otac nam je u telefonskom razgovoru kazao da zbog takve situcije sin već dve nedelje ne ide u školu, i zamolio nas je ako išta možemo da pomognemo da se reši ova situacija.
Tako izgleda priča jednog od roditelja draževačkih srednjoškolaca. Očito da problem nije jednostavan. Prevoznik „Niš ekspres”, najverovatnije se vodi logikom o rentabilnosti linija i za one koje nisu traži budžetske dotacije lokalne samouprave. S druge strane, budžet nije toliki da sve to podmiri, a i ne znaju se tržišni elementi za formiranje tržišne cene, jer se godinama na eventualnim raspisanim tenderima za javni prevoz ne javlja niko drugi osim niškog prevoznika. I ovo su veliki problemi za aleksinačku samoupravu i biće ih teško rešiti.
Bez obzira na sve opravdane i neopravdane „igre” oko javnog prevoza, problemi koje on izaziva moraju biti rešavani na bilo koji način. Valjda nije „normalno” da u 21. veku za đake koji hoće da se školuju u gradu problem predstavlja dvadesetak kilometara prevoza. Neće valjda kao njihovi pradedovi biti primorani da uzimaju stanove u gradu i da im odlazak kući u selo bude svečan događaj. Kada takvu sudbinu doživljavaju mladi u selu Draževac, naselju koje se sve više urbanizuje i gde ih još uvek ima, šta očekuje njihove vršnjake u podplaninskim sredinama, gde su oni retka pojava.
