Римокатоличка црква и сви хришћани који време рачунају по грегоријанском календару данас славе Божић, најрадоснији празник којим се обележава рођење Исуса Христа.
Исус Христ је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда која се кретала од истока ка западу зауставила изнад пећине крај Витлејема. Његово рођење донело је светлост истине људском роду, чиме је испуњено старозаветно пророчанство о рођењу Спаситеља.
Верници у католичким и другим црквама западног обреда на Божић се клањају јаслама, у којима је симболично представљена сцена рођења са Богомладенцем, Маријом и Јосифом. Обичај да се у цркве поставе јасле потиче из 13. века. Божићно време је од првих почетака овог празника везано за светло, тачније за извор свих светлости, Сунце и посебно Бога.
Овај празник има значајну симболику и препознаје се како у католичкој, тако и у православној традицији, мада се датуми прославе разликују због коришћења различитих календара. Западни хришћани, који користе грегоријански календар, славе Божић 25. децембра, док православне цркве које се држе јулијанског календара то чине 7. јануара.
Обичај да се у цркве поставе јасле, са фигурама које дочаравају сиромашне услове стаје у којој је Христос рођен, потиче из 13. века. Такве јасле у својим домовима имају и верници. Католици често одлазили на три литургије, за почетак на поноц́ку на сам Бадњи дан на којој би се дочекао Божиц́, затим на ранојутарњу литургију зорницу, малу литургију где се обично причешц́ивало, а на полданицу или велу мису одлазило се по дану. На литургије су девојке често одлазиле у различитим свечаним хаљинама.
Жене дан раније припремају богати божиц́ни јеловник, а ручак је свечан и богат, па за столом окупља целу породицу. Једе се воц́е, поврц́е, месо, разне печенице, хлеб, хладетина, пецива и бројна друга јела. После ручка Божић се честита родбини и пријатељима, а потом осталим мештанима.
За божићне празнике велика пажња посвећује се и јелци, која има посебно место у свакој породици, а поклоне добијају деца која рецитују, певају и свирају божићне песме.
