У 2024. години остао нам је још један дан који је празнује нерадно, то је 11. новембар када се обележава Дан примирја у Првом светском рату.
Дан примирја је у Србији нерадни дан, а обележава се и у Великој Британији, Белгији, Новом Зеланду, Француској, у земљама Британског Комонвелта то је „Дан сећања“, а у САД је „Дан ветерана“.
Након четворогодишњег рата, који је до тада био највећи у историји, примирје између Централних сила и сила Антанте је потписано 11. новембра 1918. године тачно у 11 сати.
У рату су се на једној страни бориле Немачка и Аустроугарска, док су на другој страни биле Русија, Француска и Велика Британија, а потписивање примирја у Првом светском рату одиграло се у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, и остало на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.
У Србији се амблем тог празника, који би требало носити на реверу, састоји од мотива одликовања Албанске споменице с почетка 20. века – зелено-црне траке која окружује стилизовани приказ љубичастог цвета, Наталијине рамонде.
Та угрожена биљка расте на истоку Србије и на планини Кајмакчалан, где је српска војска под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против бугарских снага током припреме пробоја Солунског фронта, увода у ослобађање Србије у Првом светском рату.
