izvor N1
Više od mesec dana prošlo je od nesreće u rudniku mrkog uglja „Soko“, kada su stradala osmorica rudara, a 20 ih je povređeno. Rudaru Predragu Trivuncu (33) stradao je rođeni brat Nenad. U razgovoru za N1 kaže da u spornoj jami nije bilo zaštitnih komora i da se neprekidno „žurilo za tone“ nauštrb bezbednosti.
Predrag Trivunac za N1 kaže da kao porodica nisu dobili nikakve nove detalje iz istrage, ali da on kao rudar koji je silazio u istu jamu u kojoj mu je rođeni brat poginuo, zna da je za nesreću kriv ljudski faktor. On krivi rukovodstvo, za koje kaže da nije bilo sposobno za posao koji mu je dodeljen i da je osmorica mrtvih rudara rezultat njihovog rada.
Upitan da li je istina da je zatajila ventilacija u jami, Trivunac kaže da je ventilacija stala i objašnjava kako je do toga došlo.
„Nije zatajila, ventilacija je stala jer je tolika koncentracija metana otišla u svežu vetrinu struju i došla ispred ventilatora. Ispred ventilatora stoji davač metana, gde je metan došao do davača, davač je ugasio ventilaciju da metan ne bi ponovo došao u otkop. E zašto“, pita Trivinac.
Dodaje da je proizvodna prostorija, u kojoj se desio incident, trebalo da ima troje pregradnih vrata baš iz bezbednosnih razloga.
„Drvena pregradna vrata sa nekom izolacijom. Možda ne bi bilo ovoliko mrtvih. Bilo bi sigurno jedan ili dva, ali ne bi bilo osam mrtvih. Ali sad se žurilo, žurilo se za tone. Nekome za tone, a nekome za fotelju, a radnike k’o šiša. Gde su radnici? U zemlji, zakopani mrtvi. Mi plačemo svaki dan da bi neko bio zadovoljan“, kaže brat nastradalog rudara.
On kaže da se više ni za kakve pare ne bi vratio u jamu u kojoj mu je rođeni brat izgubio život, a za kolege rudare koji su preživeli nesreću smatra da više nisu sposobni za rad u jami.
„To su bile smešne pare za ovaj posao koji smo radili. Nas je držalo to što je bila redovna plata. Ona nije bila velika, prosek između 60 i 80 hiljada dinara. Ali mi smo bili srećni s tom platom. Ne postoji novac zbog kog bih sad sišao u jamu“, naglašava Trivunac.
