извор Н1
Више од месец дана прошло је од несреће у руднику мрког угља „Соко“, када су страдала осморица рудара, а 20 их је повређено. Рудару Предрагу Тривунцу (33) страдао је рођени брат Ненад. У разговору за Н1 каже да у спорној јами није било заштитних комора и да се непрекидно „журило за тоне“ науштрб безбедности.
Предраг Тривунац за Н1 каже да као породица нису добили никакве нове детаље из истраге, али да он као рудар који је силазио у исту јаму у којој му је рођени брат погинуо, зна да је за несрећу крив људски фактор. Он криви руководство, за које каже да није било способно за посао који му је додељен и да је осморица мртвих рудара резултат њиховог рада.
Упитан да ли је истина да је затајила вентилација у јами, Тривунац каже да је вентилација стала и објашњава како је до тога дошло.
„Није затајила, вентилација је стала јер је толика концентрација метана отишла у свежу ветрину струју и дошла испред вентилатора. Испред вентилатора стоји давач метана, где је метан дошао до давача, давач је угасио вентилацију да метан не би поново дошао у откоп. Е зашто“, пита Тривинац.
Додаје да је производна просторија, у којој се десио инцидент, требало да има троје преградних врата баш из безбедносних разлога.
„Дрвена преградна врата са неком изолацијом. Можда не би било оволико мртвих. Било би сигурно један или два, али не би било осам мртвих. Али сад се журило, журило се за тоне. Некоме за тоне, а некоме за фотељу, а раднике к’о шиша. Где су радници? У земљи, закопани мртви. Ми плачемо сваки дан да би неко био задовољан“, каже брат настрадалог рудара.
Он каже да се више ни за какве паре не би вратио у јаму у којој му је рођени брат изгубио живот, а за колеге рударе који су преживели несрећу сматра да више нису способни за рад у јами.
„То су биле смешне паре за овај посао који смо радили. Нас је држало то што је била редовна плата. Она није била велика, просек између 60 и 80 хиљада динара. Али ми смо били срећни с том платом. Не постоји новац због ког бих сад сишао у јаму“, наглашава Тривунац.
