VELIKOGOSPOJINSKI POST

VELIKOGOSPOJINSKI POST

Za pravoslavne hrišćanske vernike počeo je dvonedeljni Velikogospojinski post. Ustanovljen je kako bi se svi sećali Presvete Bogorodice. Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu.

Gospojinski post najkraći je od četiri velika godišnja posta i traje dve sedmice, od 14. do 28. avgusta. Ako Velika Gospojina padne u sredu i petak, kao ove godine, ne mrsi se ni tog dana, već se jede riba, vino i ulje.

Post je stroži od Božićnog i Apostolskog, a zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici, pravoslavni hrišćani ovaj post poste kao i Veliki.

Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, osim u dane vikenda, kada su dozvoljeni ulje i vino, i na Preobraženje, kada se može jesti i riba.

Prvi put ovaj post spominje u spisima Teodora Studita, 826. godine. Konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166. Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.

Uvek počinje na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću.