Дивље депоније у алексиначким селима су дугогодишњи еколошки проблем који се решава периодично њиховим уклањањем најчешће у акцијама које финансира локална самоуправа јавним средствима. Тог проблема није поштеђено ни насеље Грејач у чијем атару се могу видети сметилишта како поред ораница, тако и поред атарских и локалних путева.
извор Алпрес

На такву небригу о животној средини указао нам је и агилни председник Савета Месне заједнице у Грејачу Драган Јовановић Лера који нас често информише о позитивним активностима у том делу наше општине, али и врло јасно и отворено говори и о проблемима које тек треба решити.

‒ Шта рећи наша небрига, кад свако ко нешто уради кући, растури стару зграду, посече гране, а он шут избаци поред самог пута према Морави. Тако да је, ето највећа дивља депонија на територији општине Алексинац управо у Грејачу од пруге према Јужној Морави. Ми смо се обратили и ресорном министарству, нормално, у сарадњи са нашим еколошким инспектором, молбом да заштитимо то окружење – каже наш саговорник.
Ово насеље је једина сеоска средина у којој ради еколошко удружење грађана „Колибри” које је имало неколико акција на уређењу парка у центру насеља. У Грејачу као и у свим алексиначким селима организовано се прикупља и одвози смеће. По речима председника Јовановића пражњење контејнера би требало да буде више пута недељно уместо садашњег једног обиласка у том периоду.

‒ Знате, нимало не личи на једну здраву и уређену сеоску средину ако су вам контејнери већ у уторак препуни, нажалост, можда и нашом небригом, али и оних који су задужени да брину о томе, поломљени, отворени поклопци, па онда мачке, пси напуштени, и уместо да имате уређено село, да имате уређене кутке око школе, центра села, ви имате, практично, на све стране смеће. То је оно што нам смета и више пута смо се обраћали јавном комуналном предузећу – појаснио је овај председник села.

Сам Јовановић наглашава да би без помоћи једне шире заједнице, пре свега локалне самоуправе, многа питања остала нерешена. Он истиче једну добру сарадњу и економску помоћ, и материјалну, и техничку од локалних органа власти. Али не крије ни проблеме које нису успели да реше. Указивање на њих можда је и најбољи пут да они буду смањени, или у најбољем случају нестану. Као што су ове дивље депоније.
