Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра, а ове године се одвија под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“.Покреће га Светска федерација за срце, циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима (КВБ), путем глобалне кампање, кроз коју ова федерација уједињује људе у борби против оптерећења КВБ, инспирише и покреће међународне акције за подстицање здравијег живота за здравље срца.
Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Не пропусти ни један откуцај” са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу срца и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса.
Од болести срца и крвних судова током 2023 године у Србији је умрло је 48.277 особа (22.422 мушкараца и 25.855 жена). Болести срца и крвних судова, са учешћем од 49,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Током 2023. године, у структури смртности од болести срца и крвних судова водеће место припало је осталим болестима срца и крвних судова (37,1%), након чега је следила смртност од исхемијских болести срца и цереброваскуларних болести (35,0%), а смртност од хипертензивне болести била је на трећем месту (22,4%).
Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У АКС спадају акутни инфаркт миокарда и нестабилна ангина пекторис. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2023. години са дијагнозом АКС евидентирано 21.625 случајева. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 80,5%, а нестабилна ангин пекторис код 19,5% оболелих. Инциденција АКС износила је 207,9 на 100.000 становника. Од овог синдрома 2023. године у Србији је умрло 4255 особа. Стопа смртности од АКС износила је 36,7 на 100.000 становника.
