Тек после више од 10 година полиција је поднела кривичну пријаву јер је јавно предузеће Ресавица, једно од највећих губиташа, од јуна 2013. до краја 2014. у више наврата на рачун Милојевићеве фирме МСН пребацило скоро 6,3 милиона динара за фиктивне радове, којих није ни било. Незванично се сумња да је већи део новца искоришћен за изборне потребе СНС-а.
извор Нова
Чланови СНС-а Владан Милошевић, некадашњи директор јавног предузећа Ресавица и још познатији напредњак Зоран Милојевић Зеља, власник приватне фирме, недавно су осумњичени за финансијске малверзације, за злоупотребу службеног положаја и то пре више од 10 година. Кривичном пријавом Одељења за борбу против корупције Управе криминалистичке полиције, у коју је Радар имао увид, њих двојица и четворица њихових сарадника терете се за проневеру 6,28 милиона динара, јер су ту суму са рачуна Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља Ресавица пребацили на рачун приватног Милојевићевог предузећа МСН.
Иако МУП није одговорио на питања Радара о тој кривичној пријави, Тужилаштво за организовани криминал је потврдило да је пријаву од полиције добило 21. јула и истог дана донело наредбу о спровођењу истраге против шесторице осумњичених – Милошевића, Милојевића и њихових сарадника Бобана Бранковића, Дејана Анжела, Горана Бошковића и Дарка Стаменковића. Индикативно је да се МУП није, као што је уобичајено, огласио одмах по подношењу пријаве, а ни неколико недеља касније, као да неко покушава да сакрије од јавности овај поступак против чланова СНС-а.
Према наводима из кривичне пријаве полиције, од јуна 2013. до децембра 2014, у више наврата са рачуна Ресавице је на рачун Милојевићевог МСН-а пребачено укупно 6,28 милиона динара за радове који нису били потребни, конкретно за превоз јаловине, а испоставило се да нису ни обављени и да су уплате „покривене“ лажним, фалсификованим документима.
Тужилаштво за организовани криминал јепотврдило да је кривичну пријаву добило 21. јула и одмах донело наредбу о спровођењу истраге против шесторице осумњичених. Индикативно је да се МУП о овом случају још није оглашавао, као да неко покушава да сакрије поступак против чланова СНС-а.
Ово је уједно доказ да су напредњаци черупали чак и предузећа која су годинама у врху листе губиташа. Конкретно, на крају 2024. укупни губитак Ресавице био је за 14,2 милијарде динара или 121 милион евра већи од њеног капитала. Тај минус био би вишеструко већи да то јавно предузеће из државне касе сваке године не добија „инфузију“ у виду субвенција од скоро 50 милиона евра или 5,5 милијарди динара. И упркос томе је, према јавно доступним подацима, Ресавица само ЕПС-у на крају прошле године дуговала скоро две милијарде динара.
Незванично сазнајемо да у полицији због оперативних података које су прикупили сумњају да се већи део тог новца користио за потребе СНС-а. У том периоду је одржано више локалних, а у марту 2014. и ванредни парламентарни избори, после којих је Александар Вучић постао премијер и практично преузео апсолутну власт. Како је истрага тек сада почела, могуће је да ће се током ње прикупити конкретнији подаци који ће потврдити ту сумњу.
Владан Милошевић био је директор ЈП Ресавица од октобра 2012. до фебруара 2015, Бобан Бранковић је био директор Рембас транса, који је основала Ресавица, Дејан Ажел, руководилац рудника мрког угља Рембас, Горан Бошковић управник у Рембасу, а Дарко Стаменковић референт набавке у Рембасу и сви се, према наводима из пријаве, терете да су омогућили пребацивање новца Милојевићевом МСН-у, регистрованом у Лепосавићу. Претходно су Милошевић и Милојевић, како се прецизира, договорили пребацивање новца са рачуна Ресавице на МСН без било каквог правног основа, односно да неистинити основ за исплату буде превоз јаловине и црвеног пешчара од тзв. Сепарације рудника мрког угља Рембас до јаловишта тог рудника, а све за потребе ЈП Ресавица.
Истрага о Ресавици, иако покренута са више од деценије закашњења, долази у најгори тренутак за напредњаке и Александра Вучића. Његова апсолутна власт све се више круни и то највише због сумње да је коруптивна, а ова истрага би требало да открије још једну малверзацију напредњака.
„Ова услуга није ни требала бити, нити је извршена“, наводи се у пријави и додаје како је сачињена пословна документација као да је та услуга обављена. Инспектори пишу да је Милошевић наредио финансијској служби Ресавице да се преко њиховог рачуна у Војвођанској и Српској банци, чији се тачни бројеви наводе у пријави, исплате суме у више транши приватном предузећу у Лепосавићу. Тако је током 2013. у пет наврата, почев од 20. јуна, исплаћено укупно 2,46 милиона динара, а током 2014. је, закључно са 24. децембром, у 10 наврата исплаћено још 3,82 милиона динара.
Милојевић је, према наводима из пријаве, својим потписом и службеним печатом МСН-а оверавао радне налоге и користио их за исплате за наводни посао који није ни обављен. Осумњичени Анжел, Бошковић, Бранковић и Стаменковић терете се да су својим потписима оверавали рачуне МСН са, како се каже, „неистинитим садржајем“ о обављеном послу. Уз то, Бошковић се сумњичи да је својим потписом оверавао и радне налоге, а Анжел да је потписом оверио позив за достављање понуде предузећу МСН. Како се закључује, све ове неистините овере су имале за циљ да покажу како је постојао пословни однос између Ресавице и МСН-а. У даљем току истраге планирано је и да се између осталог, у једном тренутку, саслушају сви осумњичени.
Фирма МСН из Лепосавића регистрована је, иначе, за трговину на велико чврстим, течним и гасовитим горивом. Зоран Милојевић био је њен власник до фебруара 2019, када је власништво пребацио на Немању Милојевића. Према јавним подацима, МСН је 2024. имао пословне приходе од 121.779 евра, а од државе је на тендерима добио шест послова. Пет мањих са општином Лепосавић за набавку горива, вредним непуних 11.000 динара. Највреднији посао фирма је добила у децембру 2013, док је Милојевић сениор био и формално њен власник. МСН је тада са Студентским центром у Приштини склопио уговор о набавци мазута за 5,61 милион динара. Садашњи директор и власник МСН-а Немања Милојевић уједно је и једини власник предузећа Цархоусе из Београда, регистрованог за трговину аутомобилима и лаким моторним возилима.
Према наводима из кривичне пријаве полиције, од јуна 2013. до децембра 2014, у више наврата са рачуна Ресавице је на рачун Милојевићевог МСН-а пребациван новац за радове који нису били потребни, а нису ни обављени. Уплате су практично покривене лажним, фалсификованим документима
Зоран Милојевић Зеља познат је по бројним аферама које су пратили ретки кривични поступци. Овај напредњак са регистрованим пребивалиштем у Београду, у Јајинцима, почео је политичку каријеру у родном Лепосавићу где је држао пумпу, као представник Нове Србије, тада у коалицији са СНС. Успињао се заједно са двојицом контроверзних бизнисмена са Косова са међународних црних листа због организованог криминала – кумовима Звонком Веселиновићем и Миланом Радоичићем.
Некадашњи функционер СНС-а са кратким дисидентским стажом Саша Мирковић тврдио је да Милојевић командује паралелним структурама СНС-а, сачињеним од активиста и људи који су запослени у МУП и БИА. Блиц је 2015. означио Милојевића као „главног батинаша СНС“ током избора у Србобрану, Оџацима, Мионици, Мајданпеку, Зајечару… Постоји видео-снимак како у шабачком Мајуру 2015. напредњаци кличу Милојевићу након победе на изборима за месне заједнице. Једино је због насиља на локалним изборима у Врбасу поднета кривична пријава против Милојевића.
С обзиром на то да полиција сумња да је исплате из Ресавице Милојевић користио за кампање СНС-а, могло би се то проверити и за Врбас, јер су тамо избори били октобра 2013, што се поклапа са неким исплатама Ресавице његовој фирми. Против Милојевића је тада поднета кривична пријава за пребијање и киднаповање опозиционог активисте из Врбаса Данила Бобића, који је тада био у ДС-у. Милојевић је, међутим, годинама био „недоступан“ тужилаштву које је водило тај поступак. Иако је 2017, док га је тужилаштво још тражило, виђан на конференцијама за новинаре у Србији са тадашњим директором канцеларије за Косово и Метохију Марком Ђурићем, садашњим министром спољних послова.
Зоран Милојевић Зеља познат је по бројним аферама које су пратили ретки кривични поступци. Политичку каријеру почео је у Лепосавићу, као представник Нове Србије, а успињао се заједно са двојицом контроверзних бизнисмена, земљака, Звонком Веселиновићем и Миланом Радоичићем
Ђурић је на једној конференцији, на питање Н1, потврдио да је Милојевић по уговору радио за Канцеларију за КиМ. Између осталог почетком 2017. Ђурић и Милојевић су били у делегацији Србије на званичним преговорима са Приштином у Бриселу, када се расправљало о телекомуникацијама. Милојевић је био и званични заступник МТС-а за Косово. Он је почео да ради у Канцеларији за КиМ још за време Александра Вулина који је водио ту канцеларију од краја јула 2012. до септембра 2013.
Локални фронт из Краљева објавио је крајем прошле године два звучна снимка са састанка Градског одбора СНС-а у овом граду из 2016, на којима се, како су тврдили, чује глас напредњака Зорана Милојевића Зеље. Он одређује ко ће, где и како добити посао, а једина мерна јединица по свему судећи нису ни диплома, нити знање, већ само марљив рад за странку у предизборној кампањи.
„Твоја деца, Живка, нису била – само ти. Где су ти била Живка деца за време кампање? Спавали на време? У 10? Али ти си зарадила за њих, Живка. Добићеш ти, Живка, шта треба. Али, види Живка да ти кажем. Слушај ти мене сад. Добро ме слушај. Знам шта сам ти рекао. Направићемо ми да ти завршимо посао. Али ти си била у кампањи, а твоја деца нису била у кампањи. Колико имају година? Имам списак – 35, 33… Колико Живка још? Треће колико има? Где су били? Значи, Живка, кампања је била свуда. Сад ћути“, чује се глас на аудио-снимку за који наводе да је Милојевићев.
Некадашњи функционер СНС-а са кратким дисидентским стажом Саша Мирковић тврдио је да Милојевић командује паралелним структурама СНС-а, сачињеним од активиста и људи који су запослени у МУП и БИА, а поједини медији су га 2015. означили као „главног батинаша СНС“.
Да није само старији Милојевић био заинтересован за дипломатију, као један од представника Србије на разговорима са Приштином у Бриселу, потврђује откриће портала Нова.рс да је његова ћерка Магдалена Милојевић вицеконзул Србије у Штутгарту. Са сином Александром је, међутим, имао проблема, јер је више пута привођен због наркотика, а ухапшен је децембра 2021. на Копаонику због покушаја убиства ножем једног мушкарца, због чега је касније осуђен на пет и по година затвора. Зоран Милојевић био је везиван и за изградњу чувеног нелегалног објекта на Панчићевом врху на Копаонику, чији стварни власник никада није откривен, а тај објекат, упркос бројним обећањима званичника, никада није срушен.
Владан Милошевић, некадашњи функционер СНС-а, кога је Влада Србије поставила за директора Ресавице 2012, а разрешила 2015, већ је осуђиван због сличних ствари. Пред Посебним одељењем за организовани криминал Вишег суда у Београду (Специјалним судом) он је већ био осуђен на четири године затвора због примања мита у износу од укупно 4,1 милион динара.
Милошевић се теретио да је од власника компанија које су пословале са Ресавицом захтевао да му „на руке“ дају 10 одсто од послова које је ова државна фирма склапала са њиховим фирмама, које су, између осталог, превозиле и рударе Ресавице до рудника у којима су радили. Од власника једног приватног предузећа Милошевић је тражио 300 динара за сваку тону угља коју је рудник испоручио, а од другог 710.000 динара да Ресавица уопште испоручи угаљ његовој компанији. На овај начин Милошевић је примио мито у новцу и грађевинском материјалу током 2014. у укупном износу од 4,1 милион динара и обећано му је још мито од 200.000 динара.
Марко Ђурић је својевремено потврдио да је Милојевић по уговору радио за Канцеларију за КиМ. Њих двојица представљали су Србију у преговорима са Приштином о телекомуникацијама у Бриселу, а Милојевић је једно време био и званични заступник државне компаније МТС за Косово.
Током суђења, предочени су снимци састанака и прислушкиваних телефонских разговора као доказ Тужилаштва за организовани криминал да је Милошевић узимао мито. И комерцијални директор тог предузећа Војкан Јанковић осуђен је истом пресудом на две године затвора, док је против особа које су им давале мито вођен одвојени поступак. Због тога је Милошевић ухапшен 26. јануара 2015, а тек после тога га је Влада разрешила са места директора, 10. фебруара исте године. У то време премијер је био његов тада и формално страначки шеф, Александар Вучић.
Нова истрага о Ресавици, иако покренута са више од 10 година закашњења, долази у најгори тренутак за напредњаке и Александра Вучића. Апсолутна власт, коју је Вучић чврсто зграбио баш у време када се сумња да су чињене ове малверзације, последњих месеци се све више круни и то највише због сумње да је коруптивна. Остаје да се види да ли ће и ова истрага открити један од бројних механизама економских и изборних малверзација напредњака.
