Састав светске популације драматично се променио током последњих деценија. Између 1950. и 2010. године, очекивани животни век је порастао са 46 на 68 година. На глобалном нивоу, било је 703 милиона особа старих 65 или више година у 2019.години. Регион Источне и Југоисточне Азије био је дом највећем броју старијих особа (261 милион), затим Европа и Северна Америка (преко 200 милиона).
Према наводима Уједињених Нација, током наредне три деценије, предвиђа се да ће се број старијих особа широм света више него удвостручити, достигавши више од 1,5 милијарди особа до 2050. године. У свим регионима ће се повећати број старије популације између 2019. и 2050. Највећи пораст (312 милиона) предвиђа се у Источној и Југоисточној Азији, са 261 милиона у 2019. на 573 милиона у 2050. Најбржи пораст броја старијих особа очекује се у северној Африци и западној Азији, са 29 милиона у 2019. на 96 милиона у 2050. години (раст од 226 процената).
Дужи живот са собом носи могућности, не само за старије људе и њихове породице, већ и за друштва у целини. Додатне године пружају прилику за бављење новим активностима као што су даље образовање, нова каријера или бављење давно запостављеним хобијем. Старији људи на много начина доприносе својим породицама и заједницама.
Међународни дан старијих особа Уједињених нација за 2025. годину, који се обележава под темом „Старије особе покрећу локалне и глобалне акције: Наша права, жеље и благостање„, истиче трансформативну улогу коју старије особе играју у изградњи отпорних и праведних друштава. Далеко од тога да су старије особе пасивни корисници, они су покретачи напретка, доприносећи своје знање и искуство у областима као што су здравствена равноправност, финансијско благостање, отпорност заједнице и заступање људских права.
Процене Републичког завода за статистику Србије кажу да смо званично постали једна од демографски најстаријих земаља у Европи. Просечна старост нашег становништва износи 43.16 а 20.6% нашег становништва чине особе старије од 65 година.
