Praznik Mala Gospojina obeležava se svake godine 21. septembra u znak rođenja Presvete Bogorodice. Ovim praznikom završava se period Međudnevnice koji je trajao od Velike Gospojine 28. avgusta, odnosno dani kada se preporučuje branje lekovitih biljaka prema običaju naših predaka.
Prema predanju, Bogorodični roditelji, Sveti Joakim i Ana dugo nisu mogli da imaju dece, a onda im se nakon godina molitvi i verovanja da će se ostvariti kao roditelji, javio Arhangel Gavrlio koji je nagovestio rođenje Bogorodice.
Još od treće godine Bogorodica je provodila detinjstvo u hramu, u molitvama, čitanju svetih knjiga i bogosluženjima. Još jedan važan Bogorodičin praznik jesu Blagovesti, dan kada se prema predanju javio Arhangel Gavrilo Bogorodici i rekao joj da će roditi mesiju, Gospoda Isusa Hrista. Nakon Hristovog vaznesenja, Bogorodica je živela tako što je širila hrišćanstvo i pomagala bolesnima i siromašnima.
Mala Gospojina se od davnina proslavlja kao praznik radosti i sreće, dan koji neke porodice u Srbiji proslavljaju i kao krsnu slavu.
Stari običaj je takođe dana ovaj dan ne treba obavljati teške fizičke poslove, kao i da ne treba započinjati novi posao. To je zato da bi ljudi imali vremena da se na praznik posvete svojoj duši, miru, molitvi, ljubavi.
Postojalo je verovanje da ukoliko je na praznik Male Gospojine vedro nebo, Sunce će nas grejati cele godine. Nekada su se širom Srbije, u manjim mestima, organizovala slavlja, vašari, druženja, a neka mesta su do danas zadržala taj običaj. Veruje se i da je praznik divna prilika za venčanje, pa mnogi parovi baš 21. septembra i zakazuju venčanja, u veri da će im to doneti dodatan blagoslov za njihovu ljubav.
Mala Gospojina je praznik za koji vernici pripremaju posnu trpezu ukoliko se obeležava u sredu ili petak, pa je 2022. godine na ovaj dan ustanovljen post.
