Догађаји од пре неколико дана, када су на неки начин пропали разговори заинтересованих грађана и тимова Инфраструктуре железнице Србије и ангажованих агенција које су радиле студију за потребе Европске банке о утицају изградње пруге за брзе возове на екологију и друштвени живот становништва, указали су да постоји озбиљан застој у комуникацији између инвеститора и оних који ће бити погођени проширивањем постојеће трасе пруге.
извор Алпрес
Према незваничним сазнањима, али из поузданих извора, од три планирана састанка у Житковцу, Трњану и Витковцу само је у последњем наведеном насељу одржан скуп уз учешће свега три мештана. У остала два насеља на заказаном састанку се није појавио нико, иако је на претходним скуповима био велики број заинтересованих.
Један од присутних учесника у витковачком дому културе је био и одборник из овог места у Скупштини општине Алексинац Владан Милојевић, који сматра да је до незаинтересованости грађана, који је неки вид и бојкота, дошло због тога што на претходним састанцима људи нису добијали конкретне одговоре на постављена питања.
И овога пута у мирном разговору, ни ова три грађанина нису добила јасне одговоре на постављена питања, већ су објашњења била широка у смислу да ће се настали проблеми решавати у току изградње пруге или да нису надлежни за ту проблематику.
А неразјашњених ситуација је много и сви они којима се руше објекти или се расељавају, а желе да остану да живе у месту садашњег становања веома су незадовољни понуђеним пројектом да пруга иде истом трасом уз њено проширење. Њих мучи заштићена зона од 25 метара, надокнада за земљиште која би се рачунала по продајним ценама забележеним у локалној пореској администрацији, удаљавање прелаза у виду подвожњака од садашњих и предвајање насеља на два дела између којих би била отежана комуникација.
За сада се стиче утисак да су једино задовољни они који наслеђују домаћинства или пак желе да се потпуно иселе јер, према датим објашњењима, њима неће бити исплаћена тржишна, већ реална грађевинска вредност, уложен материјал и остало, уз трошкове исељавања.
О овим проблемима је било речи и на ранијим састанцима, али без резултата, свако је „гураоˮ своју причу. Инвеститори и пројектант инсистирају да пруга треба ићи постојећом трасом, а део грађана сматра да је треба изместити у поље и избећи непотребна рушења која нису мала. И представници локалне самоуправе су ближе ставу ових грађана, него инвеститора и пројектанта.
То је и разумљиво јер ће општинској администрацији остати, како се процењује, проблеми које ће морати да решава и деценијама уз финансијско оптерећење локалног буџета. А неки од њих су значајан број подвожњака за које се претпоставља, на основу оног у Трњану, да ће бити место депоновања воде које ће морати да уклања општина, затим повезивање саобраћајница са постојећом путном мрежом, немогућност градње локалне инфраструктуре у заштићеном појасу и оно што је најважније нефункционалност делова насеља и значајна рушења која ће подстаћи исељавање и демографско урушавање тих села.
Сигурно да нико одговоран није против градње пруге за брзе возове која би омогућила бржи саобраћај између Ниша и Београда, јер за сада се не предвиђа стајање таквих композиција у Алексинцу, и ефикаснији транспорт на овом европском железничном коридору, али се стиче утисак да је инвеститор желео што јефтинију трасу и брзу градњу. Сада се испоставило да нити ће пруга бити завршена до ЕКСПО-а 2027. године, нити је понуђено решење прихватљиво за локалну заједницу из више наведених разлога који су изношени на састанцима, а на које представници Железнице и пројектанти нису имали конкретан одговор. Да ли ће ова порука грађана са ова три састанка, која нису фактички ни одржана, нешто променити у односима заинтересованих страна остаје да се види.
