У дворишту Завичајног музеја синоћ је одржано „Вече Десанке Максимовић”, посвећено овој значајној књижевници и знаменитој личности 20. века. Програм је конципиран из два дела и то од промоције књиге „Писма радости и бола” др Светлане Шеатовић и монодраме Милице Димитријевић „Немојте ме заборавити”.
извор Алпрес
Књига „Писма радости и бола” представља збирку писама Десанке Максимовић њеним руским преводиоцима Иди Радвољиној и Олги Кутасовој у периоду од 1957. до 1993. године. Ова писма и материјал су породице Радвољин и Кутасов поклониле наследницима наше песникиње, које су они 2012. године поклонили Задужбини „Десанка Максимовић” и тако је формиран Легат задужбине.
Сав тај материјал из огромног временског периода су прегледали и у књигу критички приредили др Светалана Шеатовић и др Бојан Ђорђевић. У писмима која су упућивана из различитих крајева – Београда, Бранковине, Цириха, са обала Балтика, из Варне, Јалте, Скопља, Игала, Охрида, Врњачке Бање – од 1957. до 1993. године, осликава се не само једно дубоко пријатељство и плодна преводилачка сарадња, већ и бурна културна и друштвена историја бивше Југославије.
− То су писма у којима ћете срести Иву Андрића, Бранка Ћопића, Густава Крклеца, Ану Ахматову, Маргариту Алигјер, толике савременике Десанке Максимовић, али и њене комшије. Сазнаћете много о томе како је настала „Крвава бајка”, како је настала песма „Србија се буди”, о њеним односима према руској књижевности и култури, једном њеном дубоком личном поштовању њеног супруга Сергеја Сластикова, о коме смо најмање знали до сада. О њеној бризи за српски народ седамдесетих година за време Маспок-а у Хрватсакој и деведесетих година, њеном одласку на 600. година Косовске битке, различите историјске и културне догађаје где је била сведок – открила нам је др Светлана Шеатовић, коауторка књиге.
Монодраму „Немојте ме заборавити”, посвећену животу и песничком стваралаштву Десанке Максимовић, на сцену Завичајног музеја након промоције књиге донела је млада глумица нишког позоришта Милица Димитријевић. Она са пуно надахнућа и уметничког заноса, приказује неке од важнијих тренутака из Десанкиног живота, говорећи уз то и стихове неких од њених најпознатијих песама.
