На југу Србије најдуже живе становници нишке општине Пантелеј (78,5 година), а најкраће они који живе у нишкој општини Црвени Крст (71,5), показују подаци Института “Др Милан Јовановић Батут”. Најдужи просечан животни век у Србији имају становници Севојна (78,8 година), најкраћи становници Новог Кнежевца (71,3), док се Бујановац може похвалити тиме да има најдужи просечан животни век мушкараца у Србији – 76,6 година.
извор Јужне вести
Најновији Здравствено-статистички годишњак који је Институт за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут” објавио за 2024. годину показује да се очекивано трајање живота у Србији још скратило – са 76,3 на 76 година.
Ниш се уклапа у тај просек јер просечан животни век у том граду износи управо 76,3 године – 78,4 за жене и 74,1 за мушкарце.
Изнад просека су три градске општине у Нишу – Пантелеј, Медијана и Палилула. Становници Пантелеја уједно имају најдужи просечан животни век на југу Србије – 78,5 година. Он за жене износи 80,7, а за мушкарце 76,2 године.
У Медијани је просечан животни век 77 година – 79 за жене и 74,7 за мушкарце, а у нишкој општини Палилула је 76,8 – 78,5 за жене и 75,1 за мушкарце.
Становници Нишке Бање живе просечно 74,5 година (76,5 жене и 72,7 мушкарци), а становници општине Црвени Крст у Нишу 71,5 година (74 жене и 69,2 мушкарци).
Што се тиче других општина Нишавског округа, изнад републичког просека је само још Сврљиг са просеком од 76,4 године – 80,8 за жене и 72,6 за мушкарце. Животни век испод просечног имају Гаџин Хан, Мерошина, Дољевац, Алексинац и Ражањ.
Становници Гаџиног Хана живе просечно 75,9 година (77,8 жене и 74,2 мушкарци), житељи Мерошине просечно живе 75,3 године (жене 79,3 и мушкарци 72), Дољевчани просечно 75 година (76,9 жене и 73,5 мушкарци), Алексинчани живе просечно 74 године (жене 76,3 и мушкарци 71,8), а становници Ражња 73,6 (жене 76,6, а мушкарци 71 годину).
Након Нишавског округа, по просечном животном веку следи Пчињски. Ту се издваја Бујановац, где мушкарци у просеку живе најдуже у Србији – 76,6 година. Жене у Бујановцу живе просечно 79,3 године, па је просечни животни век у тој општини 77,9.
У Пчињском округу, након Бујановца, најдужи животни век има Прешево – 77,6 година (79,6 за жене и 75,6 за мушкарце), затим Трговиште – 76 година (79 за жене и 73,6 за мушкарце), па Врање – 75,7 година (77,9 за жене и 73,7 за мушкарце) и Владичин Хан – 75,7 година (78,3 за жене и 73,4 за мушкарце).
Становници Врањске Бање живе просечно 74,5 година (жене 78,4, мушкарци 71,1), становници Сурдулице – 73,9 (74,9 жене и 72,9 мушкарци), а становници Босилеграда – 73,6 (76,7 жене и 70,9 мушкарци).
У Пиротском округу најдужи просечни животни век имају становници Димитровграда – 76 година (78,7 жене и 73,7 мушкарци).
Пироћанци живе просечно 75,6 година (жене 78,8, а мушкарци 72,8), становници Бабушнице 73,7 година (79,9 жене и 69 мушкарци), а Белопаланчани такође 73,7 (76,5 жене и 71,3 мушкарци).
У Јабланичком округу најдуже у просеку живе становници Црне Траве – 75,6 година (жене 75,2 и мушкарци 76 година). Грађани Лесковца живе просечно 75,2 године (жене 77,6, а мушкарци 72,9), Власотинчани 75 година (жене 77,1, мушкарци 73,1), становници Медвеђе 74,4 године (жене 76,5, мушкарци 72,7), Бојничани 73,3 године (жене 75,8, мушкарци 71,2), а житељи Лебана 73,1 годину (жене 75,7, мушкарци 71 годину).
Од пет округа на југу земље, најкраћи животни век има Топлички. Блачани живе просечно 75,1 годину (жене 77,6, мушкарци 72,8), становници Житорађе – 74,7 (жене 77,2, мушкарци 72,6), Куршумличани – 74,1 (жене 77,3, мушкарци 71,5), а Прокупчани – 73,7 (жене 76,1, мушкарци 71,5).
Број становника у Србији се, према пописима становништва од 1991. до 2022. године, смањио за око 930.000, а процењена популација у 2024. години је 6.586.476 становника, што је у односу на последњи попис из 2022. године смањење од 60.527 становника, а у односу на попис из 2002. године смањење од чак 911.525 становника.
Удео особа старијих од 65 година је у порасту и тај тренд се наставља, а подаци Института “Батут” показују и да Србија и даље има низак наталитет са 9,2 живорођене деце на 1.000 становника.
Природни прираштај је био негативан и у 2024. години и износио је – 5,7 на 1.000 становника, што је нешто лошији резултат у односу на 2023. годину када је био – 5,4.
Прошле године је у Србији умрло 98.230 људи, што представља стопу смртности од 14,9 на 1.000 становника. Водећи узроци смрти припадају болестима система крвотока и малигним болестима, истакнуто је у годишњаку Института.
