Елизабета Гојковић (53) погинула је јуче рано ујутру у селу Врело код Ниша на стотинак метара од своје куће када је кренула на Тврђавску пијацу где је продавала кандирано и друго суво воће.
извор Курир
Како кажу њени најближи из породице у Врелу, погинула је у саобраћајној несрећи која се догађа „једном у милион година“. Била је магла око шест ујутру када је ударио аутобус односно ударила су је врата од мотора приградског аутобуса, а која су се откачила из шарки и након ударца је одбацила неколико метара.
Њену прију и пријатеља из Суботице затичемо на трему куће у Врелу где ни они сами не могу да верују шта се догодило. Како кажу, једна дивна особа изгубила је живот на начин који се скоро никада не дешава.
– Мог сина Радована је стварно прихватила као своје дете. Толико је била дивна и према унучићима да стварно немамо речи како таква несрећа може да се догоди добрим људима – казала је прија док је уводила новинара Курира у кућу.
Лизин, како су је сви звали, зет Радован Благојевић, видно узнемирен губитком у породици, истиче да је била стуб куће.
– Она је кренула на посао до станице која нема од наше куће стортинак метара. Било је петнаестак људи на станици и зову да брзо изађемо јер је Лизу ударио аутобус. Питали смо одмах како је, рекли су није добро. Људи који су били тамо причају нам да јесте то јутро била магла, али није била толико густа јер су је људи видели када је од капије кренула ка станици. Аутобус је био паркиран прекопута, на оној окретници. И одатле је требало да се окрене и да их вози ка Нишу. Тај аутобус је стајао на станици, а други аутобус
је долазио из правца Сврљига. И он је требало да стане на тој истој станици. И он је видео сигурно Лизу која је ишла поред пута. Када је прошао нашу кућу, одједном се чује јак ударац – почиње причу Лизин зет.
Он каже да се ова страшна несрећа догодила „између њихове капије и аутобуске станице“.
– Отварају се врата на станици када је возач стао и људи виде, ње нема поред пута. И кажу возачу: „Ти уби жену“. Он каже: „Ма не, шта причате, нисам видео, никога нисам ударио“. Када су изашли из аутобуса видели су да је изувена чизма, спале су је наочаре… Две медицинске сетре су одмах притрчале и рекле „да још осећају благи пулс“. Нешто касније се видело да је није аутобус класично ударио. Него шта се десило? Нека врата која су бочно да ли од мотора или од гепека, она су се била отворила и подигла. И та врата су је заправо ударила. Сад су са Судске медицине јавили да је од силине ударца пробијена јој је кичма, срце, плућа, смрт је готово била тренутна. Да је, боже ми опрости, класично ударио аутобу, можда би и преживела – испричао је Радован за Курир.
Он каже да су му и људи са станице посведочили да је возач аутобуса у једном тренутку након несреће рекао „да са тим вратима већ неко време постоје проблеми јер немају ваљану браву“.
Радован додаје да и њега и породицу боле разни написи на интернет порталима који нагађају шта се догодило са овом дивном женом која је иза себе оставила ћерку, унучиће и блиске рођаке.
– Овај регионалну пут од Сврљига до Ниша је заиста као писта за трке. Тако се и вози по овом путу. Комшије замерају што је кроз цело насеље исцртана испрекидана линија тако да се ту често и претиче, а најгоре је што и деца у школу иду на двадесетак сантиметара од ове аутостраде – каже један мештанин Врела.
насловна фотографија Курир
