Од скице у атељеу на Менхетну, до црног афричког гранита обрађеног у Алексинцу – тако је настао споменик Лаву Николајевичу Толстоју, дело самосталног уметника Слободана Младеновића. Споменик је готов, али још увек чека своје место – управо тамо где се књижевност и историја преплићу, у порти Цркве Свете Тројице у Горњем Адровцу, на месту погибије руског пуковника Николаја Николајевича Рајевског, књижевног грофа Вронског из Толстојевог романа Ана Карењина.
извор Глас југа
Самостални уметник Слободан Младеновић, који је годинама радио и стварао у Америци, идеју је понео из Њујорка, а позив да је реализује у родном крају био је пресудан да се врати у Алексинац.
„Дошао сам из Њујорка да бих урадио тај посао. Прво сам отишао код владике Пурића да ме благослови, јер је то ипак црквена работа. Добио сам зелено светло, али кад сам отишао код председника општине, речено ми је да то не може тек тако, да треба тендер и дозвола Завода за заштиту споменика. И тако је све заћутало“, присећа се Младеновић.
Ипак, није одустао. Уметник је сам финансирао израду споменика и месецима трагао за материјалом.
„Радио сам на споменику око месец дана, а шест месеци сам тражио црни афрички гранит. Хтео сам да донирам цео пројекат – и споменик и да направим библиотеку у оквиру Руске цркве. На споменику је са једне стране Лав Толстој, а са друге Рајевски. То сам извео техником коју је још Албрехт Дирер користио у ренесанси, данас ретко ко примењује јер захтева знање и прецизност“, објашњава Младеновић.
О значају Рајевског, чије име заузима посебно место и у историји и у књижевности, говори сликар и песник Златко Павловић.
„Познато је место његове погибије у Горњем Адровцу, у српско-турском рату 1876. године. По жељи његове сестре тело је ексхумирано и пренето, али љубав према Србији остала је утемељена управо овде, где је подигнута Црква Свете Тројице. Тај простор има огроман културни и историјски значај, и зато ће постављање споменика Лаву Толстоју бити додатни печат том месту“, каже Павловић.
За сада, импозантни споменик чека свој тренутак. План је да буде постављен на дан погибије пуковника Рајевског у Горњем Адровцу, али датум још није утврђен због административних препрека.
Уметник, међутим, остаје доследан – верује да ће Толстој ипак заузети своје место поред Рајевског, баш тамо где се, како каже, „историја и књижевност додирују једно друго.“
