Да није било мерења брзине и правца ветрова за најављен ветропарк код Алексинца, чији је План детаљне регулације тренутно на јавном увиду, као и да је он економски неисплатив и да ће корист имати субвенционисани инвеститор, док ће на губитку бити држава Србија и народ, тврди метеоролог и члан удружења „Нишлије да се питају“ Зоран Васиљевић.
извор Јужне вести
На површини од 2.467 хектара, која обухвата парцеле у алексиначким селима Ћићина, Бобовиште, Рутевац, Брадарац, Суботинац, Мозгово, Бован и Вукашиновац, планирана је изградња ветропарка са 40 ветротурбина. Јавни увид у План детаљне регулације за изградњу ветропарка „Брадарац” је у току и трајаће до 20. априла.
И док у Плану стоји да је инвеститор и наручилац плана компанија „WПП ГРЕЕНWАТТ ДОО“, након вишегодишњег осматрања ширег подручја овај потез „препознао као перспективно подручје за искоришћавање енергије ветра“, Васиљевић истиче да сумња у то да је било мерења.
Да би се проценила исплативост коришћења ветра за производњу електричне енергије на некој локацији неопходно је на тој локацији извршити мерења правца и брзине ветра на одређеном опсегу висина изнад терена. Оптимални период мерења за стицање поузданог закључка би заправо био од три до пет година непрекидно јер се карактеристике баричких система који доминантно и изазивају хоризонтално кретање ваздуха (односно ветар) могу разликовати од године до године – објашњава Васиљевић.
Истиче да је једино подручје у Србији где је коришћење ветра економски исплативо заправо подручје Јужног Баната, те да је убеђен да овај пројекат у близини Алексинца неће бити економски исплатив.
Али губитке неће сносити инвеститор јер ће му држава Србија вишеструко надокнадити сву потенцијалну неисплативост кроз цену откупљене „зелене енергије“ и он ће на крају и поприлично зарадити. На губитку ће бити држава Србија и народ. Док ће неко масно зарадити – истиче он.
Подсећа и да је површина самог ветропарка велика и да ће и та површина бити еколошки угрожена.
