Летње рачунање времена почиње у последњој недељи марта, односно , 30. марта у 2:00 после поноћи, када ћемо сат померити на 3:00, односно један сат унапред.
Идеја о летњем рачунању времена први пут је предложена од стране Бењамина Франклина 1784. године као начин уштеде светлости. Међутим, званично је уведена током Првог светског рата како би се смањила потрошња енергије.
Многе земље широм света примењују летње рачунање времена, али не све. На пример, већина земаља у тропским подручјима не користи ову праксу јер разлика у дужини дана током године није значајна.
У Сједињеним Америчким Државама, летње рачунање времена почиње последњег викенда у марту и завршава првог викенда у новембру, док се у Европи примењује од последње недеље у марту до последње недеље у октобру.
Често се расправља о укидању померања сата, а ова тема посебно је актуелна у Европској унији, у којој је 2018. предложено укидање ове праксе и то од стране Европске комисије. Та одлука је донета након што је већина грађана у спроведеној анкети изразила став да померање сата треба да се укине. Иако је првобитни план био да се последње померања сата у Европској унији догоди 2021. године, до тога за сада ипак није дошло, јер поједине државе унутар ЕУ нису могле да се договоре да ли желе да задрже летње или зимско рачунање времена.
У Србији, односно тадашњој СФР Југославији, казаљке су први пут померене 27. марта 1983. године, када смо почели са рачунањем летњег времена.
